Mijanmar

Yangon

/ Sunčana Pasecky / Leave a comment

Prije svega najveseliji, najdivniji i najfantastičniji Božić svima. Uživajte u papici, borovima, ljudima koje volite i koji ispunjavaju vaša srca s ljubavlju i toplinom. Budite sretni i dobri jedni prema drugima. Ništa nije vječno! Sve se brzo može promijeniti, znate to. Volim vas i šaljem vam velike puse i zagrljaje.

Nikad nisam misla da bi mogla otić u jednu daleku zemlju dva puta – svijet je velik, toliko različitih zemalja me zanima, a gle me sad u Burmi po drugi put.

Kad su mi neki dragi ljudi objašnjavali da postoje ta luda mjesta koja ti se uvuku pod kožu – misla sam da su pomalo šašavi. Nisu! Samo ta draga mjesta izazovu različite osjećaje drugi put. Sve je isto, al mi nismo isti. Promjene nas i mjesta i ljudi. I onda očekujemo taj isti osjećaj –njega nema. Ne može se vratiti. Ludo je to. Naš svijet se zbilja na ludi način brine o nama. Može nas samo učiti. A mi možemo biti slijepi i bauljat okolo il možemo prihvatit tu igru, ludu igru. Sada i ovdje- otvori oči i gledaj kaj te ovaj put želim naučiti. Jel možemo igrat tu igru? Da li smo spremni prihvatiti sve osjećaje koje nam svijet nudi, svu puninu? Ne znam, nisam sigurna.

I tak sam ja nekak očekivala da će život u Burmi bit lakši ljudima koji ovdje žive. Kad sam tu bila prvi put samo sam promatrala i bila oduševljena totalno razlličitim vizualnim podražajima. Ovaj put me totalno oprala ta tuga života. Sve ono na kaj smo mi navikli a ljudi tu nemaju. Tipa…stabilna struja, javna rasvjeta, funkcionalna kanalizacija….sve te stvari kad nedostaju život čine kaotičnim. Ovdje ljudi rade po 12 sati dnevno, imaju godišnji 10 dana u godini, nemaju bolovanje. Čitav centar Yangona se renovira, hrpa građevinskih radova se odvija po gradu – znate s čim oni razbijaju beton na plus 37? Sa onim ogromnim čekićima. Zbilja nije humano. Grozno je to. Ta neka bol i patnja koja je tu toliko prisutna. Ovaj put sam propustila najglavnije sajtove. Nisam htjela ponovno gledat iste stvari.

Prepoznala sam neka lica ovog grada. Malog dečkića koji kuha super čaj na svojih 5 stolova. Jako se srami stranaca i bude mu to bed i tlaka….i onda dođe ta neka ženska, sam mu se nasmije i pokaže na šalice na stolu do. On mi donese taj moji čaj. Zahvalno mi se nasmije kaj ne mora pričat na engleskom. Dogodi se taj totalni prebrik u meni, kad prepoznam mali slatki osmijeh. Dječje veselje, prepoznala sam odmah to mjesto za čaj, al klinca sam prepoznala tek kad se nasmijao. Takve stvari volim. Volim se sjest na sugar cane i pričat s ljudima koji mi ga pripreme. Volim tu toplinu, volim kad mi ljudi pričaju o svojoj djeci, kad me uče burmanski, kad se smiju tome kak ja pričam. Volim to više od svega. Ono kaj ne volim, je gledat kak ljudi žive uz prugu. Beskrajna tuga i jad. Imam tu jednu fotku, al morate zumirat da bi to zbilja vidli. Ne znam kaj se meni tu dogodilo – neš čudno. Oprala me totalna depra nad sudbinama tih ljudi – mi živimo tako lagano, tako lagano i imamo sve te probleme koje ne trebamo imat. Al zbilja je naš život mega laganica. I zato jer je tako lagnan….dozvolite si bit sretni. Budite sretni. Jer imamo svi prokletu sreću da se nismo rodili u Burmi, prokletu sreću da ne živimo uz prugu….prokletu sreću. Ničim zasluženu….kad je neko dijelio karte …. dobili smo same asave. Moramo to iskorisiti.

Volim Vas….šaljem puse i sve kaj mogu poslat. Imam fotke koje ću probat uploadat neznam hoće li mi uspijeti …ak ne nekad kasnije 🙂 Danas idem na jug….u Dawei…..misla sam u Bengalski zaljev na plažu….al tak se dogodilo 🙂 ….plan je da plana nema 🙂

Nazalost nis od fotki….nema šanse da se to uploada….mašem i volim vas

Burmanci

/ Sunčana Pasecky / Leave a comment

Život se ne može pofotkat jel tak?

Kad pišem postove, obično ih prije napišem na kompu i kad nađem net samo ih kopi pejstam. Po tom zadatku sam jučer u jutro bila u nekom Internet cafeu. Naravno, ostavila sam stick u računalu i otišla. Navečer skužim da ga nema, odem prek ceste po njega i veli mi lik čim otvorim vrata – ej, ostavila si stick.

Burma me na prvi mah oduševila, poslije sam se navikla. Al to je zemlja sa specifičnom energijom – puno kaosa, puno boja, topline, neusiljenih osmijeha i pomaknutih priča-

Većina ljudi lica mažu s tankom (muškarci rijeđe, al da), štiti ih od sunca, hladi im lice i ljepši su. Tak bar oni vele, a ja se slažem.

Žvače se betel, ne znam kaj je to točno, crveno je od toga se jaaaakoooo pljuje crvena tekućina i zubi pocrvene. Betel uglavnom žvaču muškarci, žene rijeđe, al da.

Burmanci se rano bude (oko pet) i rano idu spavat (oko deset).

Nerijetko ćete vidjeti da se žene, zamotane u longije polijevaju s vodom i peru na ulici, isto rade i muškarci. Odjeća se pere na ulici, sav život je na ulici.

Čitavo društvo je radno intenzivno, prosječna mjesečna plaća je 100$. Na nekim ćete mjestima primjetiti da je zaposleno jaaaaakoooo puno ljudi, nisam sigurna kolko su svi oni zaista zaposleni. U hostelu u Yangonu, u kojem ima maksimalno 20 soba, radi 50 ljudi. Bude se u 6, ovisno o tome što rade, završavaju u 9, istuširaju se i na spavanje. Skoro svi tu žive. Klinci u pravilu rade, mislim da već od 10 godine počinju šljakat, kad negde klopate normalno je da vas neki zaigrani šmrkonja poslužuje i smijulji se. Neki put pomažu starcima a neki put rade kod nekog drugog. Istina je da se oni na tim mjestima ne ubiju od posla, dofuraju vam tanjure, obrišu stol i rade svoje dječje stvari. Nema neke tlake, bar se tak čini. Kad odete nekam s bicom, malo na selo, vidjet ćete da žene, klinci i mlađi muškarci često asfaltiraju ceste, lica i oči su im crne od asfalta – jako, jako tužno. Burmanci puno rade. Ima poslova koji su zabavniji i lijepši i onih težih i tužnijih.

Uvijek pjevaju, vole svirat gitaru. Često ak ste u pripizdini možete uć u neki pajzl i vidit nekog da pjevuši i svira gitaru.

Rano pada mrak …..oko 18 sati je mrak i ak nema agregata nema ni javne rasvjete, trebat će vam lampa.

Kad se maknete iz centra Yangona, vidjet ćete ljude koji obavljaju veliku i malu nuždu u otvorenu kanalizaciju na pločniku.

Povraćanje u autobusima – to je ritual….klinci, odrasli…tiho i nesmrdljivo povraćaju u svim autobusima u svoje male crne vrečice, otvaraju se prozori i vrečice lete van. Kad autobus stane, svi se dobro najedu i priča ide ispočetka. Po sredini autobusa se poslažu mali stolčeki, te karte su jeftinije.

Nema sira. Nije da je bitno, al sam primjetila.

Čokolade ima al je jaaaakoooo skupa.

Mah, mah s aerodorma, slijedi još jedan upload slikica iz Burme i to je to.

Veselo vam mašem i šaljem pusice!

Korisne informacije za putovanje u Burmu

/ Sunčana Pasecky / 4 Comments

Ako neko planira ići u skorije vrijeme u Burmu. Evo malo savijeta! Preporuka di sam ostala, di je dobro, di je loše…..sve vruće informacije 🙂
1000 kyata je jedan dolar. Početkom tjedna je bolje mijenjat novce, krajem su rate slabije. Ako mijenjate manje novčanice (cca 5$, 10$, 20$ ….tečaj će biti slabiji). Uglavnom se smještaj plaća u dolarima, tak da vam te sitne novčanice ziher trebaju.
Dolari moraju bit što noviji (recimo 2008) i ne smiju bit prefrkani, zgužvani i otrcani. Mislim mogu bit takvi, al ćete ih teško čejndžat.

Yangon

U Yangonu sam ostala u hostelu Motherland inn 2, preporučam. Daleko je od centra, nekih pola sata do četrdesetpet minuta. Sobe su relativno ok. Male su fakat, osim ak ne uzmete sobu s klimom i kupanom. U svakom slučaju jednokrevetna bez klime i kupaone 22$, s klimom i kupaonom 25$. Ak dulje ostajete kombinirajte, u ovoj bez klime ćete teško spavat, osobito sad. Internet veza je koma. Imate preko ceste na desnoj strani Internet cafe – Blis. Hostel je super za upoznat ekipu i skompant se s nekim za nastavak putovanja, to mu je najveća prednost, al fakat nije u centru.

Bagan

Iz Yangona do Bagana autobus košta 15.000 kyata. Taksi od Motherlanda do autobusne stanice će vas koštat cca 9.000 kyata. Zato već u Motherlandu nađite nekog s kim ćete podijelit taksi. Noćni bus kreće oko 6 i u oko 3 je u Baganu. Kad dođete sjedite se na stanici u neki pajzl, pijte čaj i čekajte da svane. Onda krenite prema Nyaung U. Pitajte na stanici u kojem je smjeru. Ostala sam u Golden Myanmaru, dvokrevetna soba 20$. Dobar doručak i simpatično osoblje. Pitajte ih za razgledavanje Bagana u tuk tuku, imaju genijalnog vodiča. Tražite ga da vam pokaže samo mjesta na koja se ne plaća upad. Nemojte zaboravit otić na plac, uzmite testere od parfema (one male), to će vas žicat. Otiđite prema rijeci, uzmite neki brodić (10.000 kyata) vidjet ćete otprilike jednu pagodu. Razgovarajte se s ekipom koja živi na putu prema rijeci, dok ste još na cesti vidjet ćete jedan mali simpasti pajzlić (fakat pajzl, samo štand). Razgovarajte se s ljudima i probajte dogovorit doručak – Morgan i ja smo to platile 200 kyata – preprepre kul.

Kalaw

Autobus Bagan – Kalaw košta 11.000 kyata. Pokupe vas pred hostelom. U Kalawu sam ostala u Golden Lilly, tokrevetna soba 7$. Uključen dokučak. Prekul mjesto. Sobe su fakat rupe, al imaju prozor. Hostel je od autobusne stanice na desno. Klopala sam u Everestu, odlična jeftina klopa. Trek sam bukirala kod Sam`s trekking guide (Everest je preko puta) – 36.000 kyata (3 dana, 2 noći). Cijena po osobi ovisi o tome kolko vas je u grupi, nas je bilo 5. Dofuraju vam prtljagu na Inle, al morate platit ulaz na Inle 10.000 kyata. Trekking ne preporučam za vrijeme suhe sezone jer će vas sunce dokosurit i nećete vidjeti ništa zeleno, ak ste totalni hard core, go for it. Probajte ranije u Kalawu nać ekipu koja se čini ok i s njima ić na trek. Bit će vam zabavnije nego da vas turnu s nekim ko vam se možda neće svidjeti. U Golden Lilly je pljuga za nać ekipu. Al nemojte bukirat trek kod Lilly, skuplje je nego kod Sama.

NYAUNGSHWE

NYAUNGSHWE, ostala u Ming Ga Lar Inn (obavezno preporučam, genijalno mjesto), dvokrevetna 20$, doručak najbolji ikad. Podijelite brod za  vožnju po Inleu, nađite ekipu u hostelu. Nemojte jesti na noćnom placu – nas 3 se otrovalo. Otiđite prema luci naći ćete brodove za cca 15.000 kyata. Mi smo našli za 20.000 na nas 8, al nemam pojma di je taj lik – mislim da u nekom od hotela – možda u Little Inn, probajte otić tamo i ak sužite da je vozač broda totalno, totalno šašav mladi dečko, odite s njim, bit će vam jeeebeeenooo (zove se Jay il tak nekak).

Bago

BAGO, noćni bus Nyaungshwe – Bago 15.000 kyata, uzmite VIP za 22.000 (ovo nema klimu, popizdit ćete, ja sam pukla).

MAWLAMYINE

Bus iz Baga do Mawlamyinea, mislim da je 8.000 (nisam ziher). U Mawlamaynu NIKAKO, NIKAKO nemojte ostat u Breezu, dosta je popularno mjesto. Tu bukirajte ture i sve kaj hoćete, al nemojte tu spavat, imaju krevetne buhe. Koma. Probajte Auroru, tražite sobu s klimom i prozorom (dvokrevetna 20$), nemojte da vas namrgođeni lik s recepcije otpili, u biti je lik totalno na mjestu. Klopali u Grandmother i Grandfather restoranu, super za čil. Doručak obavezno u prčvarnici desno od Aurore.

Hpa An

Brod Mawlamayne Hpa An mislim da je cca 5.000, nisam ziher, to rješite u Breezu. U Hpa Anu sam ostala u ljubičastom hostelu, zgrada je ljubičasta, malo ispod Golden Sky Guest house (dvokrevetna s klimom 20$, nema doručka). Tog hostela nema u Loneli Planetu al lako možete objasnit – ljubičasti hostel. Pick up za razgledavanje pagoda u pečinama 8.000, dogovoreno na cesti. Lucky 1 je ajmo reći “bar” koji je otvoren iza 22h – možda do ponoći.
Bus Hpa An – Yangon, 5.000 kyata.

Savjeti: naučite 20 riječi na burmanskom otvorit će vam se novi svijet. Razgovarajte se sa burmancima, nemojte nasijedati na tipične turističke prevare oko Swedagon Pagode i Sule. Klopajte na ulici, probajte jesti sve kaj vidite. Ak je moguće (i žene i muškarci) nemojte nosit kratke hlače il kratke suknje i majice bez rukava. Ne radi se o tome da oni misle da je to nepristojno, već ulazite u njihov svijet i probajte donjet što je manje od svojeg da intervencija sa zapada bude što slabija. Ne bacajte wc papir u školjku i koristite tuš uz wc. Igrajte se s klincima, obožavaju to, ne napikavajte fotiić svima u facu i tak, klasika ne. Sretno. I da vozite se s noćnim busevima, ušparat ćete na spavanju. Yangon je skup veliki grad, nemojte se predugo zadržavat. Uzmite lampu i zaboravite na noćni život, ovdje se ide spavat u 21.

Kenj kenj + zbilja veliki cmok

/ Sunčana Pasecky / 6 Comments

Sve divne stvari koje ću vidjeti, doživijeti i svi zanimljivi ljudi koje ću upoznati ne mogu nadmašiti toplinu koju pružaju prijatelji i obitelj. I baš zato ne mogu opisati kolko mi falite. Svako jutro kad pijem kavu, svako večer kad naručim pivu….ima par stvari u svakom danu koje bi vi najbolje razumjeli, kojima bi se samo s vama mogla smijati…
Nema ljudi koji su puni ljubavi i razumijevanja kao oni koji su mi mijenjali pelene il oni s kojima sam navlačila kantice po pjesku….
Volim dobivati meilove na koje na žalost ne mogu uvijek odgovorit (jer je veza često usrana za popizdit).
Volim vas sve

Mind games

/ Sunčana Pasecky / 1 Comment

Moram ovo podijelit s Vama!

Sve avionske karte sam kupila krajem veljače. U svoju tekicu sveznalicu sam napisala – odlazak iz Yangona 1.04. Iz nekog razloga sam prekrižila taj datum i napisala da odlazim 30.03. Sve svoje planove sam prilagodila tome i došla u Yangon prerano.

Jučer samu hostelu srela irca s kojim sam prije bila u par istih hostela. Razgovaramo se i skužimo da s istim avionom odlazimo iz Yangona. U svakom slučaju, danas u pet u jutro – luđačko kucanje na vrata i dernjava – wake up, your plane is leaving. WTF! Ne znam di sam, koji je dan i koji jebeni avion. Totalna zbunjola. Lik je otišao na svoji avion, koji očito nije bio isti ko i moji – al irce je nemoguće skužit,jel tak?
I ajde ne budi lijena, idem konačno provjerit kad ide moji avion – ta na na na 01.04! Ne moram reć da sam mogla radit neš pametnije neg čubit u Yangonu. Ak niš drugo mogla sam ostat negdje di nije tolko vruće i di te komarci ne žderu ko u 9. krugu pakla. Dok sam produljivala smještaj, pojavila se cura s kojom smo bili na vožnji čamcem po Inle jezeru i čiju sam hranu pojela jer sam zaboravila kaj sam naručila. To siroče je moralno pojest moju odvratnu rižu. Bilo me baš sram kad sam ju srela.

Tolko od mene. I sad kad je ovdje podne se idem šetat jer sam morala pakirat stvari, mijenjat sobu i bla bla bla.

Potvrdeno staro pravilo

/ Sunčana Pasecky / 1 Comment

Evo me ponovno u Yangonu. Tu planiram napunit baterije za dalje, oprat robu, ostavit nepotrebne pizdarije i kupit ono kaj mi treba.
Jučer smo u Hpa – anu čilali na jako. Popili pivu sa Sussane koja je u međuvremenu došla. Otpratila nas je na bus i u 3 u jutro smo bili na kolodvoru u Yangonu, pili kavu do 7.30. Oliver je otišao prema Kalkuti, a ja u hostel.
Kad smo jučer čekali bus, Sussane mi je rekla da donosim nesreću svima koji putuju s menom. Uvijek se izgubim, autobus koji čekam uvijek kasni i uvijek je najotrcaniji, kad konačno nađemo prihvatljivu sobu, nagovorit ću ju da odemo pogledat još malo, u međuvremenu će neko našu wanna have sobu uzet i završit ćemo u rupi bez prozora, bez stuje i tome slično. Apsolutno je u pravu.

Zadivljena sam s kojom lakoćom, na mjestu na kojem ništa nije kao doma, di je sve u kaosu….di ti ništa nije poznato, di 50% ulica nije asfaltirano, di svi imaju crvene zube od betela koji žvaču, di se žene, djeca i muškarci šminkaju žutom tanakom, di se hračka non stop…možeš naletit na ljude koji će naštimat tvoji poprilično sjeban kompas.

Imam jos sto  stvari za ispričati….al ne bi niš radila nego kuckala cijeli dan.
Volim Vas sve i nezamislivo mi falite i u biti jedva cekam da dodem u Kambodzu i da nekog mogu uhvatit na skajpu, uzet si pivu i uzivat bar s nekim od vas u pravom razgovoru.

Hpa – An, Mijanmar

/ Sunčana Pasecky / 3 Comments

Kad smo došli u Hpa -an, navlačili smo ruksake do našeg “ljubičastog” hostela. Svako malo smo stajali jer je sunce pržilo na najjače. Prije toga smo se 5 sati pacali na brodu. U centru je bio Hindu festival. Ekipa ima kuke u leđima i drugi ih navlače, imaju na sebi šarene i trešaste instalacije. Najveći ekstrem je vukal auto na tim famoznim kukama. Nisam to mogla gledat, strava.

Taj dan smo se muvali po gradu i niš.

Jučer smo išli u sve te pagode, Bude u spiljama i sve te stvari. Uzeli smo pauzu od podne do dva. U 2 sata evo ti našeg šofera na teškim drogama, ko u crtiću. Od 5 spilja koje smo trebali pogledat popodne, pogledali smo samo 2 i odustali. Wolf je našao neku najvišu zgradu u gradu (7 katova),  popeli se na krov i gledali zalazak sunca. Totalno se kuži da je grad u đungli. Druga perspektiva, u biti je to malo selo. Ko Jaska. 🙂

Navečer smo otišli nekaj klopat, ima jedan super lokal – sa cuckima, mačkama, ekipom koja hračka, sve kak treba. Za dolar i pol se prejedeš divnih stvari.

Hpa An ima neku laganu atmosferu, totalno se zna uvuć pod kožu! Moje mjesto, najviše mi se sviđa pajzl za gablanje sa svim atmosferičnim dodacima!

Ekipa nek vam je veseli i ludi dan!

Puno pusa!

Fotke s treka i Inle

/ Sunčana Pasecky / 2 Comments

Na Inleu sam se đirala na bicu jedan dan, slijedeći je nas osmero rentalo čamac, pa smo se vozikali – zanimljivo.

Na kraju je sve ispalo drugčije nego sam planirala – trebalo mi je malo mira, pa sam misla da ću od Inle jezera nastavit sama. Al mi se Susane priključila, što je ispalo dobro.

Susane je totalno fora. Opskrbila me je s stvarčicama koje bi mi mogle bit korisne. Što je super, sutra dolazi u Hpa An, pa se vidimo.
Oliver je imao taman tolko vremena da ode do Hpa – Ana, tak da smo otišli zajedno. Što je super, jer ima lude šeme zašprehavanja klinaca, igranja i druženja s lokalcima. Pomalo kuži burmanski. Jučer smo se dva sata ispred nekog dućana natezali s klincima, čak su nam poklonili mleko.

Danas smo na vožnji s pick upom po samostanima u špiljama, totalno zanimljivo.

U svakom slučaju…fotkice…sutra il večeras postam iz Hpa ana – ima nekih totalno brutalnih slika. Tak da se pripremite.

Inle

Inle

Inle

Inle

Inle jezero

Inle jezero

Skupljanje hrane, često uz pjesmu

Skupljanje hrane, često uz pjesmu

Poljoprivreda

Poljoprivreda

Inle jezero

Inle jezero

Klinci uz trek

Krajolici

Krajolici

Uz trek

Uz trek

Pribor za šminkanje

Pribor za šminkanje

Ekipa s treka

Ekipa s treka

Nyaungshwe – Mawlamayne – Hpa An

/ Sunčana Pasecky / Leave a comment

Znači vozila sam se na brodu po Inle jezeru, uzela noćni jeftini bus za Bago. Isti dan je i Sussane uzela VIP bus za Bago. Koja vožnja, pred svakim zavojem se staje i pušta aute iz drugog smjera. Otrovala sam se negde s hranom i bilo  mi je jebeno muka. U Bagu smo se našle na stanici i odlučile da idemo da Mawlamayne (tak nekak)…provele smo 19 sati u busu. Tam smo srele Olivera, kojeg je ona ranije upoznala. Bilo mi je zlo i nisam niš vidla ni od grada ni super okolice (najveći Buda i te brije) – bila sam u krevetu 2 dana, čak sam bila kod doktora, rekal mi je da sam se otrovala s mesom. 🙂

Dobila sam 3 vrste lijekova. Prije sam probala s nekim antibiotikom, nije funkcioniralo. Sad sam relativno ok. Oliver i ja smo danas u jutro otišli u Hpa An. Još me uvijek muče grčevi u trbuhu, al sam relativno ok.

Javim se uskoro, nema brige. Tu sam još dva dana, onda idemo na noćni bus za Yangon, Oliver pići u Indiju, a ja još malo guštam u Yangonu i lovim avion za Phnom Penh, sve super! Velike puse

Trek Kalaw – Inle lake

/ Sunčana Pasecky / 3 Comments

Ako ko planira ići na ovaj trek  Kalaw – Inle Lake, ne idite u vrijeme ljeta. Nema zelenih rižinih polja, nema baš nikakvog zelenila. Sve je posušeno, temperature dosežu četrdeset stupnjava, a vi hodoate s tim monstrumom na leđima. Za vjerovat je da ćete bit pametniji od mene i da nećete otić na treking sa jeftinim tenisicama iz Pitarela.

Jedva čekam da dođem na to famozno Inle jezero i da ih mogu bacit. Ovo je katastrofa, krenula sam sa žuljevima, al ovo sad je neviđeno. Jedina mi je želja negdje naći zbilja dobre sandale u kojima ću nastavit. Ovo je mučenje. Ima nas pet na treku, šareno društvo, poprilično veselo. Jedino kaj me muči je da baš nisu za luda tulumiranja poslije treka. Baš bi bila mega sretna kad bi mogla dočekat da svane u burmanskoj pripizdini.

Al jbg…..isto tak….znate kolko mogu šutit….tak da dok je dana i dok se hoda u pravilu ne progovorim…. i onda konačno kad dođe moje vrijeme ….ekipa se sprema u krevet, a meni dolazi piva iz sela…..

Trek, ko trek, bilo je zgodnih stvari….klinci koji kupaju bufale u rijeci, spavanje u selendrama. Problem je da me sunjara ubila i da sam preiscrpljena za  fotkanje. Tak da ću vam teško moć pokazat. Vrhunac dana mi je kad dođem u selo di spavam, treking mi je muka. Ne bi nikad nikome preporučila, osobito ne u ovo doba godine, horor. Od ovog ću se oporavljati slijedećih tjedan dana. Nije baš da nemam pojma o fizičkim naporima. Hodala sam puno dulje i puno teže stvari od ovog smeha, al ta sunjara  ubije volju za životom…

Čim smo završili s trekom sam tenke ostavila u šumi…..nema šanse da to perem i da ih ikad više obujem i mislim da sam završila s obuvanjem ikakvih gojzi….zgadilo mi se.

Vozili smo se po Inle jezeru oko sat i pol i konačno došli u odredište Nyaungshwe….mali gradić u kojem imate puno burmanskih masaža al ne da mi se isprobavat.

Curke su odma uzele neki nabrijani program….ja sam se bacila u tešku laganicu.

Thomas i ja smo u usporenom điru. U jutro smo jeli 3 sata, prali robu i bauljali po placu tražeći neku verziju torte za Susane, kojoj je danas ročkas. Znači pazite ovo, imamo hrpu od 8 nečeg ogromnog bijelog tankog (bez okusa), 8 smiješnih malih kolača (biskvit s pekmezom), mini naranče i svijeće.

Nadam se da ću nabacit upload te silne kreative. Sad planiram rentat bic i malo se zgubit u okolici …navečer imamo tulač! Nadam se da spavanje neće bit u 22h.

Puse iz tog nečeg na N….. sutra uzimam noćni bus za Bago!