….Noć ima svoju moć. Misli nezaustavljivo tutnje. Svašta. U jutro proučavam google map, po milijunti put. Gledam ga, evo neočekivane promjene plana – ko ga jebe, probaj! Imam 63 km do Sorrenta. Kako google sve zna, tako i zna kud ja trebam ići. To znači da apsolutno na svakom raskrižju trebam pogledati na kartu, a svakih 500 metara je raskrižje! Za tih 63 kilometara sam 11 sati provela u điru. Nisam jela da ne gubim vrijeme, povremeno sam se nakljukala s kofeinom i nikotinom. U životu nisam bila koncentriranija! Ni jednom nisam sjebala – hej, ja ni jednom nisam sjebala!? Ne znam jel možete zamisliti kaj to meni znači! Ko da sam doktorirala :). Karta je pokazivala da je Tirensko more par koraka od mene. Nisam ga još vidjela. Sve je urbanizirano, brzo, šašavo! Pazim na otvaranje vrata automobila meni pred nosom. Pazim na pješake, pazim na histeričnu, konfuznu vožnju, zaustavljam se svakih par minuta i provjeravam jel sam ok? Nije da sam radila neš kaj volim, no vidjela sam par prekrasnih stvari. Al, ne bi to mogla i nebi to htjela ponoviti! Kad sam ispred sebe ugledala obronke okolice Sorrenta i kada sam biciklom prešla na tu stranu – Jebemu sve – maksimalna sreća, ne zbog divne vožnje, ne zbog nečega kaj volim. Nego zato jer sam uspjela biti sve što inače nisam – koncentrirana, ne konfuzna….ne izgubljena! Zbilja sam bila sretna – pa mogu i ovo! Jebemu! Sretna ko malo dijete. Velika nevjerica da nisam sjela ni jednom na pločnik i zaplakala. Nisam se izgubila! Kad sam prešla na drugu stranu, počela sam lutati po malim ulicama, al to me nije više zamaralo, Fućkalo mi se skoz. Kad sam na pločniku takva smrdljiva, zmazana i premorena  popila prvi gutalj pive – euforija!

Sorrento i sva ta glasovita bjelosvjetska obala…..to je divno! Al je istina da to mene ne zanima. Nakrcano. Konzumerizam na jako!

Nema čarolije i opskurnosti koju volim. Presanitarno ispravno. Sterilno. Nestvarno lijepo. Meni se ne da biti u gužvama i onako nije moj đir. Probala sam se s bicom voziti uz obalu, al onda mi ni to nije bilo po specijalnom guštu. Pa sam odlučila čmrljiti od subote do utorka kad iz Napulja ide brod za Cagliari (2 puta tjedno). To nisam znala do prije par dana. 

Ležala sam na fotelji tri dana, rokala sam se kofeinom, nikotinom, ugljikohidratima i alkoholom, zato jer mi se samo to dalo i jer mi je moglo baš tak biti 🙂 Trenuto sam u luci…za ozbač! Čekam trajekt, kupila sam kartu. Ako pogodim trajekt – sutra u 8.30 Vale i ja pijemo jutarnju kavu, a onda i tu famoznu pivu…ludilo 😉

Kiss

Omiljeni hekl 😉