Evo me ponovno u Yangonu. Tu planiram napunit baterije za dalje, oprat robu, ostavit nepotrebne pizdarije i kupit ono kaj mi treba.
Jučer smo u Hpa – anu čilali na jako. Popili pivu sa Sussane koja je u međuvremenu došla. Otpratila nas je na bus i u 3 u jutro smo bili na kolodvoru u Yangonu, pili kavu do 7.30. Oliver je otišao prema Kalkuti, a ja u hostel.
Kad smo jučer čekali bus, Sussane mi je rekla da donosim nesreću svima koji putuju s menom. Uvijek se izgubim, autobus koji čekam uvijek kasni i uvijek je najotrcaniji, kad konačno nađemo prihvatljivu sobu, nagovorit ću ju da odemo pogledat još malo, u međuvremenu će neko našu wanna have sobu uzet i završit ćemo u rupi bez prozora, bez stuje i tome slično. Apsolutno je u pravu.

Zadivljena sam s kojom lakoćom, na mjestu na kojem ništa nije kao doma, di je sve u kaosu….di ti ništa nije poznato, di 50% ulica nije asfaltirano, di svi imaju crvene zube od betela koji žvaču, di se žene, djeca i muškarci šminkaju žutom tanakom, di se hračka non stop…možeš naletit na ljude koji će naštimat tvoji poprilično sjeban kompas.

Imam jos sto  stvari za ispričati….al ne bi niš radila nego kuckala cijeli dan.
Volim Vas sve i nezamislivo mi falite i u biti jedva cekam da dodem u Kambodzu i da nekog mogu uhvatit na skajpu, uzet si pivu i uzivat bar s nekim od vas u pravom razgovoru.