Laos

hvala vam na svemu :)

/ Sunčana Pasecky / 4 Comments

Evo me na samom kraju!

Hvala svima kaj ste sudjelovali u ovoj maloj pustolovini, pratili ovaj smijesni djecji blog i kaj ste mi zbilja bili velika podrska. Hvala vam na svim divnim meilovima, porukama i komentarima. Ovdje sam se  prosipavala, nadam se da mi nis ne zamjerate.

Nemam mobitel, nemam nikakve brojeve telefona, u Jaski mi je iskljucen telefon i nemam internet……. u petak poslje podne sam u jaski…racunam na petkovnu pivu, znate di zivim 🙂 ….ak se ne skljokam zbog vremenske razlike.

Veselim se Jaski, nadam se da je temperatura ljetna i da necu morat izvlacit veste.

Lazy days in Vientiane II.

/ Sunčana Pasecky / 2 Comments

Jucer sam pokupila famoznu tranzitnu vizu za Tajland i to je to.

Čini mi se nevjerojatno. Bila sam u 6  razlicitih ambasada u (Tajlandska, Malezijska, Britanska, Njemacka, Ruska i Kineska)…ludi putevi povratka.

Polako se svi razilazimo, ostali smo jos samo Mahmoud i ja i u četvrtak oboje gibamo. Svako od nas je ultra sretan da se našao baš u ovom gradu, u ovo vrijeme, u ovom hostelu.  Svi smo imali svoju vrstu problema i vjerojatno bez ostalih bi nam bilo teško funkcionirati.

Nemogu si zamislit tri tjedna u Vientianu bez ovih ljudi!

Vientian je grad kojeg sam upoznala ko ni jedan grad prije. Nisam vidjela najveće znamenitosti, al sam ga osjetila i totalno sam ga zavoljela.

Noćni plac obožavam,  luuuudoooo prefina hrana. Obicno odemo tam, izaberemo nekaj, kupimo cugu  i imamo cijelonoćno kino na terasi hostela.

Hostel je u samom centru i ima malu, malu terasu koja gleda na ulicu. Blizu nas je parkiralište za tuk tuk-ove. Obično se od tuk tuk šofera sve može nabavit, komadi, lady boyevi, droge, kaj vam god treba. Noćna ponuda se naravno obogaćuje.

Znači, oko 22h se na čosku kod našeg hostela poćnu skupljat lady bojevi. Zanimljivo je gledat ko su mušterije!  Vientian ko i svaki grad ima svoje likove, lokalne specijalce. Dok sjedimo vani oko 3, 4  u jutro svi ti čudnovati  likovi nam se priključe i za neke od ovih priča bi radije da ih nisam nikad čula il vidla. Al jesam! Za neke od večeri bi sve dala da se ponove jer su tolko lude da si to ne možete zamislit.

Noćni i dnevni Vientian nisu za prepoznat. Noćni Vientiane je ultra  bizaran i kad misliš da je  večer dosegnula vrh, uvijek, al baš uvijek slijedi jos veći super vrh! Smiješno je da se za sve ovo ne trebaš maknut iz terse hostela.

I na kraju, ako je jedini način da doživim sve ove stvari bio da izgubim putovnicu, vrijedilo je i ne žalim. Sve se događa s razlogom!

Puno pusica vam šaljem, uskoro se vidimo!

Đubrenje u Vientianu

/ Sunčana Pasecky / 2 Comments

Morat ću se vratit doma kroz nekih 10 dana.

Stvarno sam sretna da sam imala priliku putovati ovolko. Život je nepredvidljiv i sve je dobro, baš ovak kak je.

Svima vama koji ovo čitate je očito je da imam problem, da sam ogromna “zbrčka” i da se nikad nisam uspjela dovesti u red. Kad pokušavam bit “nezbrčka” to je tolko naporno i to tolko nisam ja – jednostavno ne ide i kaj sad 🙂

S druge strane, zahvaljujući tome uskoro pijevo kavu, pivu il gem. 🙂 …ne zvuči loše 🙂

Već sam dulje od deset dana u Vientianu, u hostelu koji se zove Vientiane Backpacker – 20 nas je u sobi i osjećam se ko da imam zamjenski dom i zamjensku obitelj.

Ekipa koju sam tu upoznala je prekrasna, ljudi koji su mi trebali u ovakvoj situaciji i pomogli mi da u miru mogu završit putovanje. Bez žaljenja.

Upravo ekipa na putu može moji trenutni problem jako dobro razumjeti. Kad god da se dogodi, za sve je povratak doma šok – jer jbg tu je sav život na ulici, sve izgleda drukčije i život s ruksakom na leđima je drukčiji od života doma. Ni jedan dan na putu, nije imao nikakve sličnosti s ni jednim danom doma. Nakon nekog vremena to postane norma i povratak je težak. A kad to nije plan, mozak igra čudnu igru i lako je past u depru.

Dok čekam papire i dok ne posložim neki suvisli povratak doma  imam “đubrenje u Vientianu”…..taman ono kaj su mi neki od vas poželili 🙂

Ekipa s kojom se družim je šarena od 22 do 68 godina. Svi smo dugo u Vientianu, većina nas po drugi put. Totalno smo u laganici. Uglavnom smo svi tu zaglavili. Napravili smo si da nam bude lijepo i sad ne želimo baš otići.

Pomogli su mi da prihvatim svaku životnu situaciju sa zahvalnošću jer svako iskustvo je lijepo. Moji gubitak putovnice nije nikava tragedija, ništa zaista loše mi se nije dogodilo. Moram doma i to je sve.

Naši dani se sastoje od kava, indijskih restača, roštiljanja po drugim hostelima, visenja na terasi i jednostavno nerađenja ničeg – baš ono kaj volim 🙂

Svima nam je Backpacker novi dom, svi dobivamo ekstra dodatke uz doručak, poklanjaju nam robu u hostelu i slične stvari.

Kak sam već napisala sve pagode su iste, svi gradovi slični, ljudi su ti koji prave razliku. U mom slučaju na kraju putovanja sam upoznala ljude kakve sam tražila. Super smo kliknuli, prava energija, slična brija….i jako sam zahvalna na tome.

Kak bi Robert, deda Kanađanin rekao – I am impatient men, i dont wont to wait to die to see haven, so i am 68 years in heaven. I to je to! Kužite briju!

Stay in heaven!

Kako mi je ukradena putovnica?

/ Sunčana Pasecky / 4 Comments

Pa, da objasnim kaj se dogodilo i kak sam točno upala u  ove nove pizdarijice.

Kad sam došla u Vientian otišla sam u hostel,  upoznala sam 2 cure i dogovorile smo se da idemo s biciklima u Budda Park.

Htjele smo promijeniti hostel kad se vratimo pa smo spakirale ruksake i ostavile ih na recepciji.

Uzela sam sve svoje dokumente sa sobom i stavila ih u ruksak-  jebi ga

Počela sam vozit s ruksakom na leđima, al bilo je prevruće….sva roba je bila zaljepljena, znojila sam se ko luda i naravno stavila ruksak u košaru ispred. Nikad prije nisam niš imala u košari ispred bicikla. Bilo je jednostavno prevruće, prek 40. Motalo mi se po glavi – budalo, stavi taj ruksak na leđa, al nisam!

Vozile smo se po neasfaltiranoj cesti, malo selo. Rekli bi – nije opasno. Bila sam zadnja.

U jednom trenutku lik na motoru je do mene i uzima ruksak. Sekunda! Tu sliku  neću nikad zaboravit.

Nisam se mogla ni plakat, valjda prvi put u životu. Tresla sam se – ko luđakinja.

Na kraju je stala jedna obitelj u kombiju i otpeljali su me na  policiju. Jedna cura je zapamtila registraciju motora.

Na policiji su sve zapisali u tekicu i to je to. Neki lik me otpeljal nazad do cura. Otišle nazad u Vientian, otišle do Lao Immigrationa al je bilo zatvoreno jer je nedjelja.

I sad,  hodočastim po uredima, ambasadama, slikam se, meilam se s našim konzulom u Kuala Lumpuru i to je to.

Kaj reći. Sama sam kriva, sjebala sam!

Jedna od curka je ponovno išla u Budda Park, kad se vratila nam je ispričala da smo bile na krivom putu i da smo išle u totalno krivom smjeru.

Bez love bit daleko od doma je definitivno najgora moguća stvar. Hvala bogu, tata mi je poslal novce Westernom, jer drugog rješenja nije bilo.

Bit balkanac u ovakvim situacijama je super nepoželjno. Građani trećeg reda!

Kad se uredi zatvore, ne preostaje mi drugo nego prepričavat lude priče uz pivu il neki voćni šejk.

Za sad mogu bit u Laosu do 3.6 – onda moram van. Pitanje je koja će bit slijedeća destinacija.

Možda se brzo vidimo, a možda ipak ne tolko brzo.

Do sad nisam imala sreće – kad naručim ne začinjenu hranu dobijem ultra začinjenu, kad naručim rižu s povrćem, dobim rižu s piletinom, al možda kad naručim ulaz u Maleziju, dobim ulaz u Maleziju.

Volim vas, hvala svima na velikoj podršci.

Pusa

Ukradena putovnica u Laosu

/ Sunčana Pasecky / 10 Comments

Samo mali upejet.

Jučer mi je vlastitom greškom, sa bicikla ukraden ruksak sa putovnicom, lovom, karticama, svim hrvatskim dokumentima, fotićem, svim slikama, mobitelom i ostalim važnim sitnicama.

Bila sam na policiji, danas slijedi hodočašćenje po uredima Lao immigrationa.

S menom su dvije cure iz njemačke koje su mi posudile malo love i olakšavaju mi ovu jadnu situaciju.

Ak neko ima neki praktičan savjet kako ishoditi papire brže, il pozna nekog u ambasadi u Kuala Lumpuru, Ministarstvu vanjskih poslova…ko može po dobrom starom hrvatskom običaju ubrzat stvari …neprocijenjivo 🙂

Vjerojatno se vidimo prije plana jer neću moć nastavit putovanje, nego ću se morat iz Laosa vratit u Hrvatsku.

Živa sam, zdrava sam, nisam pala s motora, slomila ključnu kost i takve stvari. Uvijek može bit gore.

Veliki mah

Miks fotkica iz Laosa

/ Sunčana Pasecky / 2 Comments

Ekipica veseli bokić, zbilja sam se morala spustit do Vientiana za vizu. Napravila sam cca 850 suludih kilometara. Sad moram čekat do ponedjeljka da mogu otić do konzulata.

Kaj da velim …..zasad niš. Čubim po Vientianu…..možda malo masažice, pivice, vožnjice na bicu i tak. Nemam baš previše izbora.

Držite fige da dobim vizu i da ponovno nekaj ne zajebem! Cijelo vrijeme se trudim bit pametna i skulirana, al mi ne ide.

U hostelu sam upoznala starijeg gospona (cca 65 – 70). On je tu već 6 mjeseci, u istom hostelu. Hostel ima samo dormove sa 12 il 20 kreveta. Lik u tim godinama ne jebe vlastiti komfor ni najmanje. Ispričala sam mu svoju priču, kak sam zaglavila u Vientianu – veli on meni “do what i do – drink a beer”. Neš slično su mi još neki mudri ljudi rekli. Neki vole reći – kad ne znaš kaj da radiš, naruči cugu. Čuvajte se ….puno pusica

Uploadam malo fotkica iz cijelog Laosa, najviše s juga 4000 otoka. Ostalih slika na žalost nemam puno …..kisek

Zašto bi razmišljala o vizama?

/ Sunčana Pasecky / 4 Comments

Sve se promijenilo u sekundi! Složila sam si fini sjeb!

Izašli iz Laosa, dobila izlazni štambilj. Nemam novaca, jer mi prema mojoj kalkulaciji niš ne treba. Michael razmišlja isto. Nemamo love. Kad uđemo u Tajland idemo na bankomat i skidamo bate.

On uredno dobiva vizu. A moja putovnica počinje luđačku šetnju od službenika do službenika. U prvi mah mislim – ne znaju od kud sam i to ih jebe. Krivo. Hrvati ne mogu dobit vizu na granici – ups.

Jel si možete zamislit horor koji se odvija u mojoj glavi. Zaglavila na granici, nemam love za bus do Laosa i nemam love za novu vizu za Laos (30$), dal uopće mogu dobit vizu pošto sam izašla iz zemlje prije 2 minute.

Tajlandski graničari – you just need to go to Vientiane to pick up your visa – no problem. U jebeni Vientian???? Trebam proć pola zemlje???? Daju mi neki papir da ne mogu dobit vizu. Zovu na Laosku granicu i govore da tu imaju neku sjebanu hrvaticu koja ne može uć u Tajland i da joj ponište izlazni štambilj. Michael i ja se pozdravljamo. On ima još cca 2 tjedna vremena do povratka doma. Imali smo plan bit na sjeveru Tajlanda još neko vrijeme i onda lagano prema Bangkoku. Al jebi ga.

Pozdravljamo se, tajlandski graničari me besplatno ukrcavaju u neki bus do granice i tamo će kao poništit moji izlazni štambilj. Dolazim do granice, objašnjavam na laoskoj granici svoji sjeb – lik me u čudu pita “madam, you cant enter Tajland?” Odgovaram mu ne, trebam prije sredit vizu. Lik se počinje smijat i lupi žig “canceled” na taj famozni izlazni štambilj. Na izlasku iz granice vidim svoji ruksak na nekom stolcu – izbačen iz busa. Hahahaha……zakon.  Nakon 10 minuta mi se ukazao bankomat, dižem milju kipa, pregovaram s tuk tuk vozačima i ukrcavam se u naravno preskupi tuk tuk do prve autobusne stanice.

I evo me tu, čekam autobus u 18h za Luang Prabang, di ću, nadam se, nać neki ured u kojem sređuju jebene vize za Tajland. Nadam se da se neću morat spuštat do Vientiana.

U svim knjigama piše da je viza za Tajland besplatna i da se može dobit na svim graničnim prelazima. Naravno da nisam provjeravala na stranicama Ministarstva vanjskih poslova. Ufurala sam se u neki laganini đir po kojem svi oko mene funkcioniraju – zaboravila sam da sam specijalka s jebenog Balkana!

Veliki pozdrav i mah!

Luang Prabang

/ Sunčana Pasecky / Leave a comment

Ekipica, bolje sam! Završila sam s antibioticima i više me ne boli…..juuuuhuuuu!!!!

Svaki dan buđenje, doručak, šetanja, pakiranje sve zmazanijeg ruksaka, autobusi, kolodvori, cijenkanje, vožnje u tuk tuku. Nemam nikakve brige na svijetu osim lovit jedan smjer. Mogu ostat gdje god poželim, kolko god poželim…..ako neš želim izbjeć samo moram kupit neku ultra jeftinu avionsku kartu ….super lagano i super veselo.

Naučila sam uživat u jednostavnostima, malim stvarima. Nema najdivnijih zalazaka sunca, nema najveličanstvenijih gradova, najgenijalnih Angkor Watova….nema najdivnijih ljudi. Postojiš ti u nekom tijeku ko promatrač. Ubačen si u tuđe živote i često tuđe događaje, malo ih promijeniš, ostaviš najminimalniji trag i sutra te nema. Ništa nije tu zbog tebe, sve je tu zbog nekog drugog i sve je tu apsolutno neovisno od tebe. Potpuno si nevažan faktor u svemu. Bitno je pristupit svima i svemu s velikom toplinom i ljubavi. Bitno je imat namjeru vidjeti najdivnije, nevažne sitnice.

Tri dana smo bili u Luang Prabangu, najultimativnija lokacija u Laosu, svi ga obožavaju. Miran, ne nabrijan, izrazito koloonijalno uređen, francuski utjecaj ogroman. Možete čilat po skupim bircevima ili na lokaknom placu. Možete se zbudit u 5 u jutro i vidjet super popularno dijeljenje hrane svečenicima po ulicama grada – navila sam si sat, al sam odustala. Možete vidjeti cijeli grad s Pagode na malom brdašcu u centru. Možete otić na najdivnije prekrasne modre slapove i kupat se…..možete svašta.

U Luang Prbangu možete ostat hrpu vremena. Fantasičan grad …..tu sam pila najskuplju pivu, jela najjeftiniju i najfiniju ribu u Laosu. Grad u koji bi se vratila da se opustim i da dobijem malo onog finog europskog osjećaja.

Trenutno se vozimo na sporom brodu po Mekongu…..vožnja traje 2 dana. Danas osam sati u brodu….spavamo u nekom gradu…..onda sutra opet…..dođemo do granice s Tajlandom i lovimo bus za Chang Rai. I to je to, Laos ostavljam za neki drugi put!

Velika pusa

Samo mali updejt

/ Sunčana Pasecky / 2 Comments

Hej, hej… nemam o čemu pisat. Bili sam jedan dan u Vientianu, 3 dana u Vang Viengu – tu ekipa dolazi na tubing u nekoj rijeci i svi su ludi od droge i alkohola.

Sve vrijeme sam u sobi jer sam si dijagnosticirala upalu bubrega. Bila sam kod doktora u Vang Viengu. U hodniku bolnice me desnom rukom šutnul po bubregu i dal mi lijekove. Rokam se s tim njegovim pizdarijama i noćas, nakon 4 noći, nisam imala groznicu.

Jučer smo došli u Luang Prabang, nadam se da ću bit bolje uskoro i da ću imat kaj pisat.

Velika pusa i mah svima

Fotke Bolaven Plateau

/ Sunčana Pasecky / 8 Comments

Ekipica, sori na čekanju fotkica, nije mi ih htjelo uploadat na otocima……jako vam mašem i šaljem pusice. Nisu baš nekaj, malo pretamne…al za neki dojam.

Bolaven Plateau, Laos

/ Sunčana Pasecky / Leave a comment

Michael i ja smo se sreli u busu za Pakse. Našli smještaj u Pakseu, odlučili se rentat motor i otić na Bolaven Plateao – visoka regija u južnom Laosu. Inače priroda u Laosu je drukčija od one u Kambodži – zelenija, razigranija.
Našli smo zgodan smještaj, super indijsko mjesto za klopu….
Bolevan Plateao je poznat po plantažama kave, slapovim, malo hladnije neg u Pakseu, može vas uhvatit kiša. Postoje dva kruga koja je moguće napraviti manji i veći. Rentali smo motor, spakirali najosnovnije – minimalizam na zavidnom nivou, ko i uvijek.
Nismo ni izašli iz Paksea, a ja sam se već zaljubila u Laos! Zeleno, brdovito, ko u bajci. Ljudi veseli i nasmijani. Nismo stigli popit kavu u Pakseu i kad smo krenuli ko sumanuti smo tražili kavu. Nismo ju našli, a plantaže svuda oko nas.
U Laosu se ne možeš kupat u badiću, možeš, niko ti neće niš reć, bit ćeš čudan i svi će te fotkat.
Došli smo na neki slap… bila je neka lokalna ekipa, ženske su na nekom tepihu kuhale, muški su sjedili u rijeci s gajbom pive – klasika.
Sjeli smo se na neku klupu ispred rijeke i gledali vodu. Nakon 5 minuta su nas pozvali na pivu – Michael se kupal s njima i cugal. Meni se fakat nije dalo u vodu u dugim hlačama i bijeloj košulji pa sam otišla k ženskama.

Imaju neke super mini eko prenosna kuhala.
Kad su ženske završile s kuhanjem – svu klopu su odnesle u rijeku i tam se klopalo. Sve su otišle, tak da više nisam imala neki izgovor. Uputila  sam se u zmazanu vodu u svojoj ekstra šminkerskoj beloj košulji.
Zabava je završila – nismo baš razmišljali di bumo spavali. Večerali smo rižu i juhu, popili još par piva s njima i to je to. Dali su nam tepih, deke, jastuke i to je to –  Lao Style – happy and enjoy. Oni su se zavukli u svoj šator. U pet su nas zbudili i pokret.
Slijedeći dan smo spavali u mjestu – mislim da se zove Tad Lo. Ostali smo u super smještaju. Sobu mi je teško opisati – recimo neko lagano i savitljivo drvo za zidove od nekih 2 metra i nema stropa.

Dok smo se šetali po tom malom gradiću ekipa u nekom kafiću nas je pozvala na pivu…..i opet ista priča….cugica, čagica, druženje s divnim ljudima. Razlika Laosa i Kambodže je u tome, da tu i žene cugaju. Kak nam je bilo zabavno odlučili smo se za veliki krug – super fail. 🙂
Taj dan nismo uspijeli nać nikakv smještaj.

Slijedeći dan smo vidli zaista najljepši slap na cijelom Platou. Sjebalo nas  je vrijeme, luda kiša loša cesta i usrani motor. Tak da smo taj dan završili u Paksongu…..u nekom prelošem kineskom smještaju…slijedeće jutro kiša. Paksong, ništa za radit, samo jedno super mjesto za pit kavu – visili smo tam pol dana, zaključili da ćemo ostat, al mijenjamo sobu….i završili smo u još usranijoj sobi, s hrpom pauka, svakakvih životinja i zrikavcem točno iza moje glave – popizdila sam.

Nemoram reć da više nisam imala kaj nosit, jer baš nije bilo pretoplo, roba u kojoj sam se kupala prvi dan se nije uspijela posušit i tak…Slijedeći dan smo došli u Pakse – hvala bogu.
Otišli smo do slatkog sela Champasak – na rijeci Mekong, tam malo čilali, otišli vidit Wat Phou – neš ko Angkor Wat, samo puno manje.
Sutra odlazimo iz Paksea…..dok smo čekali bus kad smo prešli granicu smo vidli super poznato mjesto 1000 otoka na samom jugu…. izgledalo je prekrasno, otoci u Mekongu – ludilo. Sutra idemo tam – Don Det, manji otok.
Slike s Platoa slijede sutra il koji drugi dan.
Puno pusica i veliki mah.