Ko Chang je mali otočić u Andamanskom moru. Prekriven đunglom mangrovesa (ne znam prevest, a ne zna ni google). Na kraju nisam otišla na Long Beach, nego sam, naravno, cijelo vrijeme ostala u pripizdini.

Nema motora koje turisti mogu iznajmit – samo se domaći mogu đarat, bicikla naravno nema jer je prebrdovit – i niko nije tak lud. Ko da stalno penješ Črnilovački breg – pa dole, pa opet iznonova. Otok je zbilja prava pravcata đungla.

Moji bungić je ovaj put bio na osami, prvu noć se prozor nije dal zatvorit, nit malo….znate koja me frkica bilo….konstantno čuješ ogromnu buku. Vani je službeni kraj svijeta. Paničar kakav sam ja – svakaj zabrije – neko mi ulazi u bungalo, evo hoda po terasi…pa siktanje zmija…pa ptice lamantire…pa ogromni valovi…pa gušteri skaču po krovu…pa malo uđu unutra. Budila sam se po 2 – 3 puta na noć. Al u biti to je đungla i sva ta buka je skroz normalna stvar.

Bungalove ima mladi tajlandski par i njihovi braća i sestre žive s njima i pomažu im. Prekul su, ful dragi.

Kak sam već napisala, došla sam s parom iz Švicarske, dan prije nas je došao par iz Finske…lepo smo se družili…bio je i stariji gospon iz Francuske. Ljudi koji žive tu, na otoku, ne žele struju, ne žele iznajmljivat motore turistima i vele da i ovako imaju imaju dovoljno ljudi koji im dolaze.

Savršeno mjesto za pušaće trave. Svi puše, valjda od 15 godine, žene i cure u pravilu ne. Totalni chill.

Jednu večer smo imali zabavu, Jay – mlađi buraz od vlasnika bungića je imao 17 rođendan – kak mi se potrefilo. :)….baloni, roštilj, koktelići, pivica….jako fino sve. Vlasnik bungalova je jako flegma i smiješan – kupio je meso krokodila, on to ne jede često, al mislio je da bi nam bilo fora. Naravno da sam probala. Onak je malo teže za žvakat, al ok. Prvo sam mislila – nema šanse da probam, ne jedem meso. Al u biti jebeš navike se povremeno ne mijenjaju – a kad ću opet imat priliku probat krokodila? I tak ….. krokić je zanimljiv.

Zabava je bila štosna, u silnim razgovorima sam saznala da su prošle godine (2014.) u “dvorištu” bungića obračun imale 2 kobre – jedna kraljevska i jedna obična. Nisu ih dirali, kad je fajt završil kobre su otišle. Vidil je to i gospon francuz. Inače, otok je krcat kobrama, osobito kraljevskim. Ima ih po svuda i svi koju tu češće dolaze su ih vidli – nisam ih vidla, al sam skoro pa ziher da sam ih čula.

Doček Nove godine je bio super jak. Na Staru godinu, smo se išli prošetat do Long Beacha di je bio party. Vidli smo smiješan natpis posred plaže – Happy New Day. To vam je atmosfera otoka i to je bila atmosfera dočeka. Svaki dan je Nova godina, rođendan – il kaj god si želiš.

Vlasnica hostela ima mlađu, jako dragu sestru i ona me učila tajlandski, ja nju engleski. Sad relativno znam brojat do 100 i za dalje imam napisan šalić. Mogu ić jest na plac i naručit si vegetarijansku nezačinjenu klopu. Super sam pričalica.

Jučer sam bila u Ranongu, morala sam čekat noćni bus za Bangkok 9 sati. Bila sam na placu, pojela finu rižu s povrćem, gljivama i tofuom. I nisam imala više kaj ….nemaš kaj zbilja….kava, piva, čaj….pa ispočetka. Čekanje busa ne kolodvoru me izludilo. Ženskica u birtiji me ponudila da se idem unutra istuširat, il odspavat na klupi….trebala sam …..da sam znala kakva me vožnja čeka! Oooo majko mila.

Želim vam svima da u Novoj 2015-oj  imate prikvačen iskren osmijeh, da vam je svaki dan ispunjen i različit od prethodnog. Budite sretni, iskreno i duboko sretni i ispunjeni.

Volim Vas, najveća pusa iz prijestolnice Siama – Ayuthaye.