Sutra u 9 u jutro imam bus za Pakse (Laos).
Već mi je lagano dosta Kambodže, fali mi učenje novih riječi, kalkuliranje valute, razmijena vodiča…veselim se.
Na Uskrs sam bila u Kompong Chamu – ogroman, ogroman super veliki Mekong!

Most od  bambusa vodi na otok usred rijeke. Otok je dost velik, s bicom mi je trebalo sat i pol da dođem na drugu stranu. Ljudi žive tu, ima i pagoda, doktor i sve normalno.

Kad sam se vratila s otoka sam se još malo vozikala na bicu, niš zanimjivo. Soba mi je bila totalno gadna i nisam više tu mogla bit. Uzela sam bus za Stung Treng, zadnje donekle suvislo mjesto prije Laosa. Taj bus je bio vrhunac. Kombiji su uvijek turbo natrpani, s ljudima, stvarima, čim god – motori, klopa, paketi, životinje…

Dečko iz hostela i ja dolazimo na bus, on ide u Kratie, a ja do tog Stung nečeg i kombi je natrpan maksimalno. Nas dvoje se smijemo i komentiramo kak ima mjesta za sve, nismo doma 🙂
Lik nas je posjel ispod otvorenog gepeka….dobra stvar je da ti nije vruće. Započelo je lagano, nas dvoje i te neke stvari….završilo je da nas je u kombiju bilo 28 (ak sam vidla sve ljude). Ispod tog gepeka, na delux sjedištu nas je bilo 7. Bilo je super jako. Tak bi se vozila na kraj svijeta. U Kratiu sam promijenila bus u neko nezabavno smeće. Neasfaltirana cesta opet 4 sata i tak….

Sad sam tu negdje, di nemam kaj delat. Mogla sam si rentat bic, al mi je prevruće. Idem od štanda do štanda i pijem sok od šećerne trske ili kokosa. Sad je cca 19h i više ne znam kud bi sa sobom! Jedna ulica, gore – dole, jedan ogroman plac – di nemreš hodat normalno jer se po placu između tih pizdarija svi voze na motorima.

Nisam vam još napisala, oni tu led kupuju u ogromnim komadima i onda ga sa sekirom sečeju. Kad negde na nekom street foodu naručiš kavu ili šečernu trsku, nutra dobiš hrpu leda. Kad si gotov, tvoji led malo poplinu i vrate ga u zamrzivač koji imaju (obično neka narančasta kutija) i onda slijedeća muštertija dobije tvoji led. Čaše se malo poplinu u lavoru i to je to. I rekla bi da treba točno jedan dan da to sve postane normalno, da se ni ne primijeti. Ak se tak nekaj odluči propustit onda vam nikakva deca ne budu pokazivala kak ih je pes ugrizal il vas žicala da ih gurate na njihovom biciklu i sve te pizdarije.

Puuuunoooo velikih mahova