Kmer New Year

Nisam pojma imala – Kmer New Year!

Počelo je u četvrtak i traje 6 dana il tak nekaj! Totalna ludnica, totalna fešta, svi su na GO……putuju nekam, plešu i zajebavaju se. I svi su sretni! Došli smo u Kep….rentali bicikle i naltili na genijalnu familiju koja si je rentala bus i sviraju i plešeju na pločniku. Na glavnom trgu oko 10 mega zvučnika puštaju neku treš mjuzu i čagica. Ludnica u gradu. Dok smo sedili u parku i pili pivu…skužila sam da je do mene nečija master kartica…..opa bato …neki Dominic…tu baš nema puno turista…išli smo od čoveka do čoveka …jesi ti Dominic….naravno 0 bodova.

Kasnije nas je neka ekipa pozvala da cugamo s njima….svi smo se propisno uneredili ….u svakom slučaju pojavila su se dva lika…..i jedan od njih naš Dominic.. Kad smo se vraćali doma….oko 5 km na biciklima oko 3 u jutro, hrpa nabrijanih cucki (baš za mene). Jučer smo bili na Rabitt islandu, struja postoji od 6 do 9, more je preplitko i zbilja možeš umrijet od dosade…..misli smo otić do Takea.

Veliki cmok i novogodišnji pozdravi

Kampot

U Kampotu smo ostali četri dana. Najveća znamenitost je Francuski most kojeg su Crveni kmeri do pola srušili. Jedan dio mosta je zidani, drugi mentalni. Vide se ostaci starog mosta ispod metalne konstrukcije. Najeklektičniji most koji sam ikad vidla.

S jedne strane rijeke je centar koji ima sve potrebno za putnike – kafići, hosteli, kino, dućani. S druge strane rijek ljudi žive i nema ga na nijednoj karti – ne znam zašto.

Na drugoj strani je pravi život, sve je jeftinije, ljudi su totalno dragi. Super fantastična polja soli, ribarsko selo. Išli smo i do napuštene francuske stanice negdje na brdu – totalno bezveze. Bili smo i u nekim spiljama, hodala sam bosa po spilji oko pola sata jer mi se u japankama klizalo, stopala su mi bila crna od drekeca šišmiša. Benzin za motor se kupuje uz cestu, pakiran je u litarnje staklene flaše od Pepsi Cole i toči se kroz traktur.

Jučer navečer smo išli u kino, gledali smo Killing fields iz 84, zanimljiv film koji prikazuje katastrofe Crvenih kmera. Danas ak uspijemo nabavit karte idemo do Kepa. To je to…Slijede fotkice….pusica velika i još veći zagrljaj svima

Sihanoukville

Hej, hej….do jučer je bio mah mah s plaže!

U četvrtak sam išla na bus za Sihanoukville – grad blizu plaža, ima nekoliko plaža …..ja sam bila na nekoj od njih koja počinje na “O”. Čekajući bus sam se skompala s Mihaelom, planirala sam odma otić na otok…al jbg, nije mi se dalo…..čak se ni jednom nisam s ručnika odvukla u more. Ima vas kojima je ovakvo đubrenje super poznato.

Pošto sam tu došla prilično lošeg raspoloženja, Mihael je savršeno društvo jer super nezahtjevno šuti. Ovdje se u biti nisam mogla dobit. Laganica mi jebeno odgovara, al ono kaj vidim oko sebe je van svake pameti.
Bili smo na nekoj plaži koja je kao super kul i in. I di su jebene zabave. Mi to nismo vidli.
Đubrili smo na jednom mjestu pet dana i jedina stvar koju smo radili je bilo promatranje drugih. Zaključili smo ak želiš imat birc na plaži moraš imat ful servis-hrana, piće, žene, droge. Kad vam nude klopu odma pitaju za ženske i drogu…..u stilu…”imamo super roštilj, koktele za 12 kuna, točeno pivo za 5, ak hoćeš jebenog komada…il hoćete neke tabletice….naravno da se može nabavit kaj god želiš.

Predugo sam bila u toj atmosferi, danas smo konačno uhvatili bus za Kampot i sad sam konačno na normalnom mjestu.
Velika pusa i mah

Samo mali updaejt

Sutra idem prema moru i nekim otocima …možda Koh Rong – kolko sam nabrzinu vidla tam nema neta…tak da znate! Cmokec, cmokec….javim se za ozbiljno kad se dobijem! Možda ostanem u Sihanoukville ak mi se svidi…ne znam!

Vidla sam da sam dobila emailove, al ih moj retardirani laptop neće otvorit….ne znam zakaj!

U svakom slučaju mah mah sa 40 stupnjeva!

Ringišpil

Sa mjesta di nema struje, di se piša po ulici, di se sve zatvara u 21 sam došla u jebenu civilizaciju. Kanalizacija ne ide po pločniku,  sve je fino i zbrzano, al fino!

Znate kaj, ne sviđa mi se! Želim pobjeć iz Phnom Penha što prije. Ovo nije moje mjesto.  Ostala sam u super super urbanom hostelu, di svira cool mjuza, svi su nekak “urbani i kul” i meni se to ne sviđa.

Radije bi da sam došla u neko malo mjesto, tipa naše Jaskice, di se može zaružit al je sve nekak normalno. Imam osjećaj da sam u velegradu i baš me sjebalo na sve moguće načine. Veliki gradovi inače nisu moj đir. Misla sam zapičit na plažu….al sad mi se čini da je to još gora opcija…možda odem do Kampota….nemam pojma. Preksutra u jutro bežim.

U avionu sam upoznala totalno drage cure iz kambodžanske pripizdine, koje rade ko spremačice u Indoneziji. Jednom godišnje idu doma na 6 tjedana. Jedna od njih to radi već 6 godina. Starci su joj umrli kad je bila mala i od tih novaca je uspjela ušparat, kupit zemlju, sagradit kuću (drvenu neku), kupit krave i tak. Rekla mi je da je u Kambodži totalno teško naći posal, skoro pa nemoguće. Zarađuje se tolko malo da se ne može preživjeti.

Vožnja na rigišpilu nas tu i tam baci u raspoloženja koja nisu najjače naša.

Imam normalni net!

Volim vas!

…..cmokec

Burmanci

Život se ne može pofotkat jel tak?

Kad pišem postove, obično ih prije napišem na kompu i kad nađem net samo ih kopi pejstam. Po tom zadatku sam jučer u jutro bila u nekom Internet cafeu. Naravno, ostavila sam stick u računalu i otišla. Navečer skužim da ga nema, odem prek ceste po njega i veli mi lik čim otvorim vrata – ej, ostavila si stick.

Burma me na prvi mah oduševila, poslije sam se navikla. Al to je zemlja sa specifičnom energijom – puno kaosa, puno boja, topline, neusiljenih osmijeha i pomaknutih priča-

Većina ljudi lica mažu s tankom (muškarci rijeđe, al da), štiti ih od sunca, hladi im lice i ljepši su. Tak bar oni vele, a ja se slažem.

Žvače se betel, ne znam kaj je to točno, crveno je od toga se jaaaakoooo pljuje crvena tekućina i zubi pocrvene. Betel uglavnom žvaču muškarci, žene rijeđe, al da.

Burmanci se rano bude (oko pet) i rano idu spavat (oko deset).

Nerijetko ćete vidjeti da se žene, zamotane u longije polijevaju s vodom i peru na ulici, isto rade i muškarci. Odjeća se pere na ulici, sav život je na ulici.

Čitavo društvo je radno intenzivno, prosječna mjesečna plaća je 100$. Na nekim ćete mjestima primjetiti da je zaposleno jaaaaakoooo puno ljudi, nisam sigurna kolko su svi oni zaista zaposleni. U hostelu u Yangonu, u kojem ima maksimalno 20 soba, radi 50 ljudi. Bude se u 6, ovisno o tome što rade, završavaju u 9, istuširaju se i na spavanje. Skoro svi tu žive. Klinci u pravilu rade, mislim da već od 10 godine počinju šljakat, kad negde klopate normalno je da vas neki zaigrani šmrkonja poslužuje i smijulji se. Neki put pomažu starcima a neki put rade kod nekog drugog. Istina je da se oni na tim mjestima ne ubiju od posla, dofuraju vam tanjure, obrišu stol i rade svoje dječje stvari. Nema neke tlake, bar se tak čini. Kad odete nekam s bicom, malo na selo, vidjet ćete da žene, klinci i mlađi muškarci često asfaltiraju ceste, lica i oči su im crne od asfalta – jako, jako tužno. Burmanci puno rade. Ima poslova koji su zabavniji i lijepši i onih težih i tužnijih.

Uvijek pjevaju, vole svirat gitaru. Često ak ste u pripizdini možete uć u neki pajzl i vidit nekog da pjevuši i svira gitaru.

Rano pada mrak …..oko 18 sati je mrak i ak nema agregata nema ni javne rasvjete, trebat će vam lampa.

Kad se maknete iz centra Yangona, vidjet ćete ljude koji obavljaju veliku i malu nuždu u otvorenu kanalizaciju na pločniku.

Povraćanje u autobusima – to je ritual….klinci, odrasli…tiho i nesmrdljivo povraćaju u svim autobusima u svoje male crne vrečice, otvaraju se prozori i vrečice lete van. Kad autobus stane, svi se dobro najedu i priča ide ispočetka. Po sredini autobusa se poslažu mali stolčeki, te karte su jeftinije.

Nema sira. Nije da je bitno, al sam primjetila.

Čokolade ima al je jaaaakoooo skupa.

Mah, mah s aerodorma, slijedi još jedan upload slikica iz Burme i to je to.

Veselo vam mašem i šaljem pusice!

Korisne informacije za putovanje u Burmu

Ako neko planira ići u skorije vrijeme u Burmu. Evo malo savijeta! Preporuka di sam ostala, di je dobro, di je loše…..sve vruće informacije 🙂
1000 kyata je jedan dolar. Početkom tjedna je bolje mijenjat novce, krajem su rate slabije. Ako mijenjate manje novčanice (cca 5$, 10$, 20$ ….tečaj će biti slabiji). Uglavnom se smještaj plaća u dolarima, tak da vam te sitne novčanice ziher trebaju.
Dolari moraju bit što noviji (recimo 2008) i ne smiju bit prefrkani, zgužvani i otrcani. Mislim mogu bit takvi, al ćete ih teško čejndžat.

Yangon

U Yangonu sam ostala u hostelu Motherland inn 2, preporučam. Daleko je od centra, nekih pola sata do četrdesetpet minuta. Sobe su relativno ok. Male su fakat, osim ak ne uzmete sobu s klimom i kupanom. U svakom slučaju jednokrevetna bez klime i kupaone 22$, s klimom i kupaonom 25$. Ak dulje ostajete kombinirajte, u ovoj bez klime ćete teško spavat, osobito sad. Internet veza je koma. Imate preko ceste na desnoj strani Internet cafe – Blis. Hostel je super za upoznat ekipu i skompant se s nekim za nastavak putovanja, to mu je najveća prednost, al fakat nije u centru.

Bagan

Iz Yangona do Bagana autobus košta 15.000 kyata. Taksi od Motherlanda do autobusne stanice će vas koštat cca 9.000 kyata. Zato već u Motherlandu nađite nekog s kim ćete podijelit taksi. Noćni bus kreće oko 6 i u oko 3 je u Baganu. Kad dođete sjedite se na stanici u neki pajzl, pijte čaj i čekajte da svane. Onda krenite prema Nyaung U. Pitajte na stanici u kojem je smjeru. Ostala sam u Golden Myanmaru, dvokrevetna soba 20$. Dobar doručak i simpatično osoblje. Pitajte ih za razgledavanje Bagana u tuk tuku, imaju genijalnog vodiča. Tražite ga da vam pokaže samo mjesta na koja se ne plaća upad. Nemojte zaboravit otić na plac, uzmite testere od parfema (one male), to će vas žicat. Otiđite prema rijeci, uzmite neki brodić (10.000 kyata) vidjet ćete otprilike jednu pagodu. Razgovarajte se s ekipom koja živi na putu prema rijeci, dok ste još na cesti vidjet ćete jedan mali simpasti pajzlić (fakat pajzl, samo štand). Razgovarajte se s ljudima i probajte dogovorit doručak – Morgan i ja smo to platile 200 kyata – preprepre kul.

Kalaw

Autobus Bagan – Kalaw košta 11.000 kyata. Pokupe vas pred hostelom. U Kalawu sam ostala u Golden Lilly, tokrevetna soba 7$. Uključen dokučak. Prekul mjesto. Sobe su fakat rupe, al imaju prozor. Hostel je od autobusne stanice na desno. Klopala sam u Everestu, odlična jeftina klopa. Trek sam bukirala kod Sam`s trekking guide (Everest je preko puta) – 36.000 kyata (3 dana, 2 noći). Cijena po osobi ovisi o tome kolko vas je u grupi, nas je bilo 5. Dofuraju vam prtljagu na Inle, al morate platit ulaz na Inle 10.000 kyata. Trekking ne preporučam za vrijeme suhe sezone jer će vas sunce dokosurit i nećete vidjeti ništa zeleno, ak ste totalni hard core, go for it. Probajte ranije u Kalawu nać ekipu koja se čini ok i s njima ić na trek. Bit će vam zabavnije nego da vas turnu s nekim ko vam se možda neće svidjeti. U Golden Lilly je pljuga za nać ekipu. Al nemojte bukirat trek kod Lilly, skuplje je nego kod Sama.

NYAUNGSHWE

NYAUNGSHWE, ostala u Ming Ga Lar Inn (obavezno preporučam, genijalno mjesto), dvokrevetna 20$, doručak najbolji ikad. Podijelite brod za  vožnju po Inleu, nađite ekipu u hostelu. Nemojte jesti na noćnom placu – nas 3 se otrovalo. Otiđite prema luci naći ćete brodove za cca 15.000 kyata. Mi smo našli za 20.000 na nas 8, al nemam pojma di je taj lik – mislim da u nekom od hotela – možda u Little Inn, probajte otić tamo i ak sužite da je vozač broda totalno, totalno šašav mladi dečko, odite s njim, bit će vam jeeebeeenooo (zove se Jay il tak nekak).

Bago

BAGO, noćni bus Nyaungshwe – Bago 15.000 kyata, uzmite VIP za 22.000 (ovo nema klimu, popizdit ćete, ja sam pukla).

MAWLAMYINE

Bus iz Baga do Mawlamyinea, mislim da je 8.000 (nisam ziher). U Mawlamaynu NIKAKO, NIKAKO nemojte ostat u Breezu, dosta je popularno mjesto. Tu bukirajte ture i sve kaj hoćete, al nemojte tu spavat, imaju krevetne buhe. Koma. Probajte Auroru, tražite sobu s klimom i prozorom (dvokrevetna 20$), nemojte da vas namrgođeni lik s recepcije otpili, u biti je lik totalno na mjestu. Klopali u Grandmother i Grandfather restoranu, super za čil. Doručak obavezno u prčvarnici desno od Aurore.

Hpa An

Brod Mawlamayne Hpa An mislim da je cca 5.000, nisam ziher, to rješite u Breezu. U Hpa Anu sam ostala u ljubičastom hostelu, zgrada je ljubičasta, malo ispod Golden Sky Guest house (dvokrevetna s klimom 20$, nema doručka). Tog hostela nema u Loneli Planetu al lako možete objasnit – ljubičasti hostel. Pick up za razgledavanje pagoda u pečinama 8.000, dogovoreno na cesti. Lucky 1 je ajmo reći “bar” koji je otvoren iza 22h – možda do ponoći.
Bus Hpa An – Yangon, 5.000 kyata.

Savjeti: naučite 20 riječi na burmanskom otvorit će vam se novi svijet. Razgovarajte se sa burmancima, nemojte nasijedati na tipične turističke prevare oko Swedagon Pagode i Sule. Klopajte na ulici, probajte jesti sve kaj vidite. Ak je moguće (i žene i muškarci) nemojte nosit kratke hlače il kratke suknje i majice bez rukava. Ne radi se o tome da oni misle da je to nepristojno, već ulazite u njihov svijet i probajte donjet što je manje od svojeg da intervencija sa zapada bude što slabija. Ne bacajte wc papir u školjku i koristite tuš uz wc. Igrajte se s klincima, obožavaju to, ne napikavajte fotiić svima u facu i tak, klasika ne. Sretno. I da vozite se s noćnim busevima, ušparat ćete na spavanju. Yangon je skup veliki grad, nemojte se predugo zadržavat. Uzmite lampu i zaboravite na noćni život, ovdje se ide spavat u 21.

Kenj kenj + zbilja veliki cmok

Sve divne stvari koje ću vidjeti, doživijeti i svi zanimljivi ljudi koje ću upoznati ne mogu nadmašiti toplinu koju pružaju prijatelji i obitelj. I baš zato ne mogu opisati kolko mi falite. Svako jutro kad pijem kavu, svako večer kad naručim pivu….ima par stvari u svakom danu koje bi vi najbolje razumjeli, kojima bi se samo s vama mogla smijati…
Nema ljudi koji su puni ljubavi i razumijevanja kao oni koji su mi mijenjali pelene il oni s kojima sam navlačila kantice po pjesku….
Volim dobivati meilove na koje na žalost ne mogu uvijek odgovorit (jer je veza često usrana za popizdit).
Volim vas sve

Mind games

Moram ovo podijelit s Vama!

Sve avionske karte sam kupila krajem veljače. U svoju tekicu sveznalicu sam napisala – odlazak iz Yangona 1.04. Iz nekog razloga sam prekrižila taj datum i napisala da odlazim 30.03. Sve svoje planove sam prilagodila tome i došla u Yangon prerano.

Jučer samu hostelu srela irca s kojim sam prije bila u par istih hostela. Razgovaramo se i skužimo da s istim avionom odlazimo iz Yangona. U svakom slučaju, danas u pet u jutro – luđačko kucanje na vrata i dernjava – wake up, your plane is leaving. WTF! Ne znam di sam, koji je dan i koji jebeni avion. Totalna zbunjola. Lik je otišao na svoji avion, koji očito nije bio isti ko i moji – al irce je nemoguće skužit,jel tak?
I ajde ne budi lijena, idem konačno provjerit kad ide moji avion – ta na na na 01.04! Ne moram reć da sam mogla radit neš pametnije neg čubit u Yangonu. Ak niš drugo mogla sam ostat negdje di nije tolko vruće i di te komarci ne žderu ko u 9. krugu pakla. Dok sam produljivala smještaj, pojavila se cura s kojom smo bili na vožnji čamcem po Inle jezeru i čiju sam hranu pojela jer sam zaboravila kaj sam naručila. To siroče je moralno pojest moju odvratnu rižu. Bilo me baš sram kad sam ju srela.

Tolko od mene. I sad kad je ovdje podne se idem šetat jer sam morala pakirat stvari, mijenjat sobu i bla bla bla.

Potvrdeno staro pravilo

Evo me ponovno u Yangonu. Tu planiram napunit baterije za dalje, oprat robu, ostavit nepotrebne pizdarije i kupit ono kaj mi treba.
Jučer smo u Hpa – anu čilali na jako. Popili pivu sa Sussane koja je u međuvremenu došla. Otpratila nas je na bus i u 3 u jutro smo bili na kolodvoru u Yangonu, pili kavu do 7.30. Oliver je otišao prema Kalkuti, a ja u hostel.
Kad smo jučer čekali bus, Sussane mi je rekla da donosim nesreću svima koji putuju s menom. Uvijek se izgubim, autobus koji čekam uvijek kasni i uvijek je najotrcaniji, kad konačno nađemo prihvatljivu sobu, nagovorit ću ju da odemo pogledat još malo, u međuvremenu će neko našu wanna have sobu uzet i završit ćemo u rupi bez prozora, bez stuje i tome slično. Apsolutno je u pravu.

Zadivljena sam s kojom lakoćom, na mjestu na kojem ništa nije kao doma, di je sve u kaosu….di ti ništa nije poznato, di 50% ulica nije asfaltirano, di svi imaju crvene zube od betela koji žvaču, di se žene, djeca i muškarci šminkaju žutom tanakom, di se hračka non stop…možeš naletit na ljude koji će naštimat tvoji poprilično sjeban kompas.

Imam jos sto  stvari za ispričati….al ne bi niš radila nego kuckala cijeli dan.
Volim Vas sve i nezamislivo mi falite i u biti jedva cekam da dodem u Kambodzu i da nekog mogu uhvatit na skajpu, uzet si pivu i uzivat bar s nekim od vas u pravom razgovoru.

Hpa – An, Mijanmar

Kad smo došli u Hpa -an, navlačili smo ruksake do našeg “ljubičastog” hostela. Svako malo smo stajali jer je sunce pržilo na najjače. Prije toga smo se 5 sati pacali na brodu. U centru je bio Hindu festival. Ekipa ima kuke u leđima i drugi ih navlače, imaju na sebi šarene i trešaste instalacije. Najveći ekstrem je vukal auto na tim famoznim kukama. Nisam to mogla gledat, strava.

Taj dan smo se muvali po gradu i niš.

Jučer smo išli u sve te pagode, Bude u spiljama i sve te stvari. Uzeli smo pauzu od podne do dva. U 2 sata evo ti našeg šofera na teškim drogama, ko u crtiću. Od 5 spilja koje smo trebali pogledat popodne, pogledali smo samo 2 i odustali. Wolf je našao neku najvišu zgradu u gradu (7 katova),  popeli se na krov i gledali zalazak sunca. Totalno se kuži da je grad u đungli. Druga perspektiva, u biti je to malo selo. Ko Jaska. 🙂

Navečer smo otišli nekaj klopat, ima jedan super lokal – sa cuckima, mačkama, ekipom koja hračka, sve kak treba. Za dolar i pol se prejedeš divnih stvari.

Hpa An ima neku laganu atmosferu, totalno se zna uvuć pod kožu! Moje mjesto, najviše mi se sviđa pajzl za gablanje sa svim atmosferičnim dodacima!

Ekipa nek vam je veseli i ludi dan!

Puno pusa!