Došla nam je 2016. godina – nek vam je divna, volite se. Nek nam svima onaj najblistaviji i najfantastičniji “ja” što manje izmiče.

Genijalnih šest dana. Volim burmance i njihovu društvenost, zainteresiranost i komunikativnost. U prosjeku zarađuju oko 150.000 kyata mjesečno (115$). Život u Burmi nije toliko jeftin, piva recimo u kafiću  košta 2.000 kyata (1,5$). Stranci ne plaćaju ništa skuplje od njih. Možda na placu, suvenire i takve stvari i na mjestima na kojima nas ima zbilja hrpa.

Politička situacija u Burmi, za ljude koji tu žive je jako teška. Objasnit ću to nekom drugom prilikom. Kolko sam dobila dojam, organizirano skupljanje otpada na nekim mjestima ne postoji. Npr. na Maungmaganu, pojedu čips i bace ga na plažu, popiju sok i limenku bace na plažu. Obrišu nos i maramicu bace na plažu. Jednostavno, nemaju kud. Sve smeće se pali na plaži. To izgleda stravično. Skupljala sam smeće, al slabo pomaže.

Oko Maungmagana postoje divne, čiste plaže, na kojima nema ljudi. No, nisam išla tamo, čula sam i vidla fotke od drugih. Večer kad sam došla sam upoznala totalno dragi par. Pričali smo puno, družili se s ribarima, koji spavaju na brodovima uz more. Sljedeći dan su me otfurali u Myaw Yit Pagodu, pola sata na motoru. Jako simpa, pagodice na stijenama uz more. Zanimljivo je kak su burmanci pre gostoljubivi, posrame vas totalno. Nema šanse da dozvole da im platite piće, klopu il bilo kaj, neprestano naručuju stvari.

Upoznala sam i hrpu zanimljivih ljudi koji putuju, proveli smo dosta vremena skupa. Čak smo jednu večer zaružili do 5 u jutro na plaži. To je za Burmu ludo jer se tu ide spavat u 22, obavezno. Kad su neki od tih ljudi otišli, bilo mi je baš teško, al to je uvijek tak.

Kupanje u robi, naravno. Tek predzadnji dan sam se oslobodila i malo posunčala u badiću. Bila mi je presmiješna neka starija burmanka – sunčam se i dođe do mene i veli “foto, plis! Ustanem se i počnem se oblačit, ona odmahne rukom, nasmije se i veli “fri stajl ok” …mega liberalna gospođa. 🙂

Doček Nove godine, hrpa petardi, divni vatrometi uz plažu, malo viskija, pive, vožnja s motorima uz plažu.

Sve skupa je to puno ispod standarda koji bi nas zadovoljio, jako bazično, minimalizam svega, al to je Burma zato ju valjda tolko i volim – back to basics.

U svakom slučaju….nastavak slijedi….mislim već sutra…krepana sam i duša mi spava.