Ajooooj, ponovno imam kaj za pisat…znači mega sreća, mali crvići rade i to sve 🙂

Evo me u Kula Lumpuru, na istom mjestu di sam bila skoro prije2 godine.
U super sam stanju – u nedjelju sam se probudila u 9, prvi put legla u ponedjeljak u 17.
Mama i tata su me vozili u Budimpeštu na avion, zbilja nam je bila prava femili idila. A Budimpešta je tak prekrasna, ostali smo jedan dan. Baš sam si bila sretna. Najela sam se pizze i sira za ovih mjesec dana. Čak mi je tata kupil 3 komada sira da ne cvilim ovdje di ga nema. Sad su malo rastopljeni i čekaju u frizideru da se razbudim. Lepo smo se pozdravili i sve pet. Totalna je fora ić negdje sa roditeljima, trebali bi to svi češće radit, tolko ljubavi malo ko može pružit ko oni. Mama i tata hvala vam puno, puno, puno na divnom danu i na svim ostalim danima 🙂
Imam manje stvari nego ikad. Minimalizam je majka 🙂 Bez tenisica, nema tople robe – jedinu topliju majicu sam zaboravila u avionu za Dubaiju 🙂
U avionu, od Budimpešte do mene je sjedil neki mlađi dečko, negdje iz bliskog istoka. Šutil je cijelo vrijeme i kad je avion krenul se pokril s dekom po glavi, tak je bil pokriven, dok se avion nije počel spuštat. Nemoram govorit da mi je u jednom treno prošlo kroz glavu – jel ovo neki terorista. Ha, kaj mediji rade od nas? Nije bil! Kad je u Dubaiju skinul deku s glave smo se počeli razgovarat. Živi u Londonu, pakistanac je i ide u Islamabad, sestrični na svadbu – koja će trajat tjedan dana. Jako kul.
A u Dubaiju, čekanje aviona točno 11 sati. Nije nemoguće, al nije ni lako. Spavanje mi je slabo išlo, zato jer mi je bilo ledeno. Ko da me neko stavil u škrinju. Neprestano sam razmišljala o majicu u avionu. Imala sam i neku platnenu vrećicu koju sam stavila na sebe, dvoje čarape na japankice. Jedne one debele planinarske, koje su se onak fino zguzvale pod japankama – sve znate. Al nije mi bilo baš ni malo toplo. Ne znam dali sam se više tresla od predoziranja s kofeinom ili hladnoće.
U svakom slučaju super su mi susreti svijetova na tak velikim aerodromima. Najjači su mi afrikaneri. Žene zamotane u one najšarenije plahte, krpe, kaj to već je…najšarenija moguća obleka. Jako svečano i ponosno držanje, lagani, ritmični hod. Izgledaju mrak. Muški afrikaneri isto budu zamotani u neš takvo, al malo manje šareno. Najjača su mi bila 3 tipa, srednjih godina, zamotana u neš bijelo, onak malo ispod koljena, dolje su im visile resice…bili su skorz fora. I kužiš po njihovom hodu da ih ove japanke koje imaju na nogama strašno muče i da bi ih najrađe skinuli. Onda, muslimanke u nikabima, koje cupkaju za muževima i navlače klince. U wc-u, skidaju nikabe, bacaju šminku…i ponovno instaliraju ta čuda i odlaze. Poslovnjaci beskrajno ušminkani, kasne, jure i kuckaju po svojim čudima tehnike. Ekipa s bliskog istoka, u uvijek istom stilu – moda naših pradjedova.
Promatrajući sve to iz nekog ligeštula mi je vrijeme u biti brzo prošlo, samo nisam mogla više mislit, čista vegetacija.
Od Dubaija do KL, let nije predug, al svaki put kad tak negdje idem se začudim kolko ta usluga u avionima napreduje, svaki put je to neš vaaauuuu…ima i wifi u avionu, meni nije funkcioniral, al meni nije funkcioniral ni na aerodoromu :).
Jučer kad sam došla u KL, sam dobila poruku da nam se na ovom svijetu pridružila jedna mala princeza, prekrasna vijest. Žicala sam žensku koja me pokupila na stanici podzemne da mi stane u duću . Začudila sam se kad je pristala. Zadnji put je bila u nekakvoj  luđačkoj gužvi …tad nisam imala kaj za jest 24 sata, osim lješnjaka, jer mi nije stigla reć di je u ovoj nigdjezemskoj dućan. U svakom slučaju u vrećici su mi bile 2 pive, jer kolko znam kad nam se neko mali, divan i slatki pridruži na ovom svijetu, to treba zalijat 🙂
Predgrađe Kuala Lumpura, kao Žitnjak. Ništa za vidjet, do navečer sam sama u hostelu.
Sutra lovim avion za Yangoon, i to je to. Znam da ću tek kad tamo izađem iz aerodroma imat osjećaj da sam stigla negdje gdje vrijedi bit. Bit će mi kost na mjestu, osmijeh broj 2. Ludo me zanima kaj se u jednoj takvoj zemlji promijenilo za 2 godine. Još nemam onu pravu atmosferu crvastu, samo laganu naznaku da se neš događa…a kad dođu ti pravi vizualni podražaji…to će biti to. Highlight.
Sutra se ustajem u 4 u jutro 🙂
Šaljem puse, mašem i sve ostalo. Nemojte zaboravit kupit borove i nepretjerujte s pečenjem kolača.

Malo fotkica iz Budimpešte :