Pozdrav ekipica…ak se pitate di sam – u raju.

Pisem vam s moba s neta kojeg imam na Thai SIM kartici. Otok je ludilo. Struje ima od 19 do 22…tad se gasi generator. Kad sam tu dolazila s brodom…nestalo je benzina na brodicu  -cirkus.

Dosla sam na otok zajedno s jako dragim parom iz svicarske. Smjesteni smo na strani otoka di zbilja nema niceg. Samo nasi bungalovi. Totalni mir. Kad sam u bunaglu prvi dan zatvarala prozor…po meni se prosetal ogroman guster – velicine ko od lakta pa do kraja prstiju na ruci.

Popodne se nas troje islo prosetat do kao poznatije strane otoka zvane Aoi  Yai ili Long Beach. Mislili smo mozda tu bude ljudi  – neka guzva, nekaj ….nula bodova. Bungalovi povuceni u sumarak. Imaju kao terase di se moze popit pice. Nema lezaljki na plazi, nema suncobrana, niko nis ne prodaje. U tih par kafica si sam radis kavu ….totalni chill. Kad smo se vracali vec je bil mrak….i naravno da smo se zgubili. Pjesak na plazi nije bijeli…nego lagano zuckasti. A sve je tolko divno i tolko mirno. Nema auti, par motora. Na cijelom otoku su i dva ducana. Tolko mi se svida da mislim da cu ostat dulje od plana. Bum vidla…nakon par dana bi se prebacila na taj Long beach…pa cu vidit…ne zuri mi se nikam totalni zen. Svi su tolko skulirani. Navecer na zajednickoj terasi …ekipa slika, pljuga, igra se sah, cita se, tu i tam neko prica….al ne precesto. Zbilja sam odusevljena.

I ne znam jel sam napisala …u pravilu je mala stazica na otoku betonirana, pola nje…druga polovica je blatnjavi put…gore dole…dost je brdovit otok. Setnja je zbilja ko po dungli.

velika pusa i veliki mah.

Ak se ne mogu javljat…sori…zbilja je tesko uhvatit signal.

Cmok