Teleportacija u Mijanmar!

Zamislite ovo, 2003. je godina, živite u Yangonu (tada glavnom gradu Mijanmara ili Burme), sa ostalih 5.999.999 ljudi. Na vlasti je vojna hunta. Život vam nije laganica, ne smijete pričat kaj hoćete. Svaki dan vam netko u uniformi može pozvonit na vrata i otpeljat vas na prislan rad.

Dosta zafrknuto. Prodajete neke sitnice na placu i imate motor. Motor je važana i vrijedna stvar. Olakšava vam nelak život.

Sunce je izašlo, budite se, pojedete svoju juhu, popijete čaj. Palite motor i odlazite na posao. Neš je čudno oko vas. Vidite da neš ne štima, pitate se kaj ne valja. Neš slično ko kad je prazna cesta dok idete na posao, pa gledate na mobitel je li možda subota. Eto, tolko je čudno! Sad već znate da je radni dan i ne kužite kaj se događa. Zbunjeni ste, al vam ne dopire do mozga. A zaš vam ne dopire? Zato jer vam nova ludorija nije ni u peti.

Hopa, evo zaustavlja vas policajac i objašnjava vam da su od sinoć zabranjeni motori. Ha? Ne pitate ništa, ne kažete ništa. Vaše su emocije zabetonirane iza najsmirenijeg izraza lica. Okrećete se, dolazite doma, uparkiravate motor u sobu. Nikog nema da mu objasnite kaj se dogodilo. Žena prodaje ribu na placu. Klinci kuhaju kavu u obližnjem “kafiću.” U tišini pospremate ključeve od motora.

Odlazite do autobusne stanice i ulazite u bus. Kasnite na posao, ali danas svi kasne.

Slijedeći tjedan prodajete motor prijatelju u Mawlamyinu.

Nitko ne komentira ništa, nitko ne pita ništa. I svi se u svom zenu voze u autobusima.

Napomena: 2003. godine je zabranjena upotreba motora u Yangonu. Vojna hunta ih je zabranila jer je velik broj ljudi izgubio živote na motorima.

Yangonom kruži puno priča koje objašnjavaju ovu zabranu: motorista je pokazao prijeteću gestu jednom od generala, motorista je dijelio prodemokratske letke, generalov sin je poginuo na motoru, motorista je ubio jednog od generala… Pozadina je nedokučiva. Motori se i dalje ne viđaju na ulicama Yangona