Nisam otišla iz Nana. Ostajem do petka….onda možda, samo možda Chiang Rai….a možda ostanem tu do kraja.

Nemam trenutno baš nikakvu potrebu i želju da idem negdje drugdje.

U Nanu postoji super jutarnji i večernji plac di se prodaje hrana. Pravi se gušt prije večere prošetat po placu i kupit klopicu.

Možete kupit napravljene juhe, čušpajze…i onda vam ih stave u plastičnu vrećicu. Prodaju pečene patke, kokoši, svinjetinu, svježe povrće i voće, rižu….sve, sve kaj možete zamislit. Tajlanđani u većini slučajeva ne kuhaju doma i kupuju klopu vani.

U pravilu kupim neko voće – obično banane i nešto kaj mi se sviđa. Ima puno papaje – al papaju nikak ne volim, ima mi okus po povraćotini.

Hrana koja mi je najdraža su male stvarčice zamotane u lišće banane – uvijek je malo rizično, jer u biti ne znaš kaj je unutra. Jučer sam si kupila ribu u nekom super začinjenom sosu tak zamotanu u bananino lišće. Na štandu su već složeni paketi, tak da ne možeš vidit kaj je unutra. Pitaš….na tajlandskom naravno i onda ak te razumiju…..ok….neki put fulaš. Znači jučer sam večerala tu začinjenju ribu, jedan komad normalne ribe, jednu plastičnu vrećicu riže i još jedan paketić u banana lišću, ko desert, riža sa bananom. Hostel ima prekrasnu terasu na krovu s pogledom, pa si još kupim pivu u dućanu i to je to.

U Nanu je specijalitet riža u bambusovom štapu. Može se kupit na jednom mjestu u Nanu. Pripremaju ju na sljedeći način: Odrežu štapove bambusa ….dugačke tak 30 do 40 cm, stave unutra rižu i još dodaju taro (nešto slično ko naš krumpir) ili jaje ili banane il tak nekaj. Onda zapale vatru i u žar zabodu bambusove štapove sa tim svim unutra. I onda se to kao kuha/peče i to je ta famozna riža.

Ima i nekih specijalnih lokala ….di služe samo par jela al su super fina. Uglavnom engleski nigdje ne prolazi. Mora biti tajlandski, al onda u pravilu vaš naglasak nije ok – i ak malo jedno slovo drukčije naglasite onda vas ne kuže il je značenje skroz drugačije. Neki put pogodiš, neki put ne.

Vlasnica hostela je mlada Tajlanđanka, oženjena za Nizozemca i imaju jako slatku bebicu staru 4 mjeseca – koja se zove Bo. 🙂 U svakom slučaju, njegova mama je jako bolesna i trebaju ić u Nizozemsku, al ne mogu nać nikog da radi u hostelu dok ih nema – da imam više vremena i da sam naletila na ovakvo mjestu u proljeće – ne bi oklijevala ni minute. Ostala bi tu radit ziher. Baš me zanima kak je to kad imaš tak neki poslić u Tajlandu…sve je neka laganica i bez pritiska. Nevjerojatno je kak je taj par uspio stvorit super atmosferu u svom hosteliću. Prava umjetnost.

Jako jako jako vam mašem iz opuštenog Nana i predlažem ga svima ko najmirniju destinaciju.  Nan je izvan svih ruta … u biti je na putu za prelazak u Laos, al većina ide na sjeverniju ili južniju granicu.