Mingun

Konačno normalan internet.

Na plaži sam uživala. Našla sam svoje mjesto.

Totalan mir. Nema se tu kaj reći….zen. Tolki zen da nemam ni jednu fotkicu. Nisam se micala, zgorila sam i sve kaj treba.

Bacam fotkice iz Mandalaya i vlaka za Hsipaw.

Nek Vam je veseli dan

: Stari “kosi” toranj u Inwi, zbilja je kosi – vidi se

: “Kosi” toranj….ta Inwa me oborila s nogu. Fantastično mjesto

: Šljakica u Inwi

: Poklonila sam naravno Lonely Planet, pa ne mogu reć kaj je ovo …al najpoznatija pagoda u Inwi….genijalna

: Super jaka energija…smirujuća. Inspirirajuće mjesto

: Obnova pagoda ovak zgleda…skele od bambusa i sve takvo

: Amarapura i super poznati most od tikovine.

: Svako može imati milijun omiljenih mjesta. Amarapura je za mene taj fantastični vrh

: Oko mosta to tak zgleda…već ste se navikli, al da ne zaboravite da u Burmi nema bajke

: Impresivno i smirujuće i ispunjavajuće i neopisivo i kaj je najluđe potpuno stvarno

: Definitivno sam tamo doživjela “taj” trenutak, imala sam fantastično društvo i bacilo me skroz na “onu” stranu – evo, to je to!

: Lijepše ne može….i ne može! Zato ste sad totalno zbulirani s fotkama 🙂

: Salata od zelenog čaja! Jep…fina kak zgleda

: I Mingun….Mingun koji sam silnu htjela vidjet prije dvije godine…i evo me

: Ogromno zvonu u Mingunu….ove noge dole….su ljudi ispod zvona. Zbilja možete uć i šetat se ispod…ludilo, ludilo

: Ne znam kak se zove…slatka mala pagodica u Mingunu

: Bila bi to najveća stupa na svijetu, da su je dovršili al nisu….nema veze i ovak je impresivna

: Kužite ekipa….ovo je neš ogromno, mega velika

: I najljepša od svih….možda od svih koje sam ikad vidla….odreže noge

: Isto je u Mingunu…nije ni bitno kak se zove….al je lijepo…nevjerojatno. Teško se ta veličina na fotki ulovi

: Prebaci vas na onu stranu….lagano suzice i to…

: Kružna je i ulaz je sa 4 strane…

: I naravno….taxi u Mingunu…zakaj ne 🙂

: I onda to čudo….taj ludi, najluđi vlak…Mandalay – Hsipaw….kolko sam ono rekla…milsim da dvijesto i nešto kilometara za 13 sati…al bokte, opet bi se vozila 🙂

: Taj vlak baca u neku luđačku ekstazu! Istovremeno psujete sve na svijetu, najviše svoju ludu glavu…i onda se cmoljite od ljepote

: Nemrete vi sad vidit koji je to treš teški…al bacite oko na prozore…..il ovaj metal il otvoreno…a vani je zima…..a nutra je zima, al oš vidit…i tak sam ja sedila…u Andreinoj mega laganoj vreći za spavanje, zamotana s dva ručnika….sve kaj mi je palo na pamet sam izvukla iz ruksaka 🙂

: U biti ovak na fotki izgleda svijetski…delux

: I onda se otvori pogled na Gok Teik vijadukt – ludo, luđe, najluđe. Ugroman je, dubok je, vlak puzi po njemu….a vi ne vjerujete kaj se upravo događa….pitate se – jel ovo za zbilja? Jel ovo fakat upravo sada istina?

: Ne vidi se tak dobro…al ovaj pejsaž…je majko moja….duboko udahni i diši…samo to

: Ne kuži se al…visoko ste…zbilja jeste 🙂

Svi koji smo ikad čuli za Mandalay zamišljamo ga idilično. Današnji Mandalay je sve osim idile – prljav, bučan, razveden grad. Okolica Mandalaya je ono što sve privlači ovdje – tri kraljevska grada. Tri prijestolnice nekadašnjeg Shan kraljevstva – Sagaing, Inwa, Amarapura. Sva tri su prekrasna, al sva tri su nakrcana ljudima. Mingun je divan grad blizu Mandalaya. Htjela sam ga vidjeti i prije dvije godine.

Moji hostel je nije bio u centru, al Mandalay nema suvislog centra. Pukla je cijev u toj neasfaltiranoj ulici. Kanalizacija je, kao i u većini Burme, otvorena il pokrivena pločama koje se razilaze. Možete si mislit na kaj je ulica ličila – jedno ogromno kanalizacijsko jezero! Hrpa motora, hrpa automobila, svako malo vas neko zalije s tim užasom. U 4 dana se nije pojavila nikakva komunalna služba koja bi to sanirala.
Nakon Mandalaya sam otišla u Hsipaw. Hsipaw je udaljen od Mandalaya 243km. Znate kolko se vlak vozi – 13 sati! Koji vlak, koja vožnja! U običnoj klasi vožnja košta 1,3$. Drvene klupe, nema prozora – il se navuče neki lim preko stakla i onda se pak niš se ne vidi ili je ful otvoreno. Upper klasaa mi se nije činila tolko zabavnom. Vlak je nevjerojatno spor. Kolko sam vidla na netu, ovo je jedna od najpoznatijih i najluđih vožnji na cijelom svijetu. Neprestano se ljulja lijevo – desno. Ne možete se na wc-u popiškit u rupu predviđenu za to. U svakakvim vlakovima sam se vozila, al ovo je vrh ludosti! Prolazi preko super poznatog vijadukta Go teik. Izgradili su ga Britanci. Čak plaćaju osiguranje svima koji putuju ovom rutom. Pomaknuto do kraja, na karti vam fino piše da ste osigurani! Nasmijalo me to.
Došla sam u Hsipaw jučer u pet popodne. Planirala sam ostati do kraja, al vraga. Neizdrživo je hladno i nemam tople robe baš nikakve. Tenisice neću spominjat. Ležim u krevetu s dva popluna na sebi i čekam bus za Yangon. Opet 15 sati u busu. Treba mi mjesto za chill, al Hsipaw nije to mjesto. Ima hrpa toga za vidjet, a ja ko zadnja nepripremljena debosica ne izlazim iz sobe. U svakom slučaju noćas ponovo vožnja, dolazak u Yangon, spavanje i onda neš malo i blizu Yangona. Neš di je temperatura prikladna za obleku u mom ruksaku.
Uploadam dio fotki iz Mandalaya, sam ono kaj sam tam uploadala, ovdje je net pušiona i neće se uploadat, nastavak fotki slijedi.
Mašem vam.