U subotu sam iz Ahyutthaye otišla 360 kilometara sjevernije, u Sukhothai.

Sukhothai na tajlandskom znači Buđenje sreće. 🙂

Pagode i stupe u Sukhothaiju su puno ušćuvanije nego one u Ahyutthayi, Bude nisu obezglavljeni…..  “Same, same, but different.”

Sukhothai je jako mali gradić. Smještena sam u starom dijelu grada i osim povijesnog dijela, se zbilja nema niš za vidit.

Uspjela sam naći domaći jeftini pajzl. Odlična hrana. Tam sam provela puno vremena….ručak, večera i cuga na večer. Dok sam sinoć pila pivicu za laku noć…počeli su zatvarati restoran….ispred su 2 klupe sa stolom….ko neki javni prostor…pa sam se prebacila van. Na drugom stolu je 5 domaćih likova cugalo treću bocu jeftinog viskija.  Malo po malo smo se skompali….oduševili su se kad su me pitali kolko imam godina…i kad sam i ja rekla “sam sip” ….kaj znači tridestjednu.  Jedan dečko od tih svih ispred pajzla ima 31 godinu. I pitam ga kad mu je rođendan….i on razmišlja, razmišlja….i pita me mogu mu dat papir i olovku. Naravno da mogu…napiše on ….16. 01. 2526. ….i onda ispod neka matematika….i njegov datum u našem kalendaru je 16.01.1983. Znači u Tajlandu je danas godina 2558. Znala sam da mora biti neka razlika, da ovdje Novu godinu za ozbiljno slave u travnju, kao i u Kambodži. Ali prošle godine, nisam previše pažnje obraćala na to. Ostala sam skroz fascinirana, uspjela sam pročitati na internetu da u tajlandu koriste solarni i lunarni kalendar. Imaju 12 mjeseci, 7 dana u tjednu.

To je uglavnom sve kaj sam uspjela razumjeti, ali me sama brojka skroz šokirala – nikad prije nisam o tome razmišljala.

Jučer sam trebala otići iz Sukhothaya….nemam više tu kaj raditi, sve sam vidla, sve sam obavila….al naravno, ostala sam….ovaj put je razlog vrlo prizeman….prehlađena sam ….ne prejako….al kad sam se u jutro probudila nisam imala snage za odlazak na autobusnu stanicu, navlačenje ruksaka i slične stvari. Al isto tak, uvijek negdje moram čekat da mi se neka roba opere …pa je i to izgovor.

Onda je pala tajlandska masaža – po prvi put. Zgodno, ne znam jel znate kak to zgleda – ženskica onak malo jača me masirala, najdulje noge ….ona to nekak čudno stiska, ne ko kod nas, samo vas nekak pritišće, koristi svoje ruke , koljena, laktove i stopala. Završim masažicu platim 200 batha i iz neke sobe se pojavljuje dedica ….on je platil 800 batha – pretpostavljam da je bila u pitanju happy end masaža. 🙂

Lovim bus za malo sjeverniju destinaciju – Phrae.

Tamo nema ničeg spektakularnog, mali gradić….18.000 ljudi….ne znam zakaj sam se odlučila da idem tamo – al idem. Nisam upoznala nikog ko je bio tamo il ide tamo….il bilo kaj slično….odavde u pravilu svi uzimaju bus za Chiang Mai. A ja baš nemam volje za 6 sati  busa i opet veliki grad…hrpa ljudi i tak. Veli Lonley Planet da je Phrae, zgodan mali gradić, sa fantastičnom klopom – zakaj ne!

 

Velika pusa